Moždani udar treći je uzrok smrtnosti u svetu, a u Srbiji vodeći razlog umiranja kod žena i drugi kod muškaraca, odmah posle infarkta srca. Statistika pokazuje da svakih 20 minuta u našoj zemlji jedna osoba doživi moždani udar. Posle šloga, koji zapravo predstavlja prestanak dotoka krvi u moždano tkivo, trećina bolesnika se oporavi sa lakšim posledicama, trećina zauvek ostane invalidna, a trećina bolesnika odmah umire. Oporavak zavisi od mnogo faktora, na primer koja je strana mozga pogođena, koliko su jaka oštećenja, kakvo je opšte zdravstveno stanje bolesnika…
Kako ističe prim. dr Ljubica Nikčević Krivokapić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije i načelnik Službe za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Specijalnoj bolnici za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava”, ljudi moraju da shvate jednu važnu činjenicu: šlog ne nastaje sam od sebe. Kada neko preživi moždani udar, obično se dešava da posle toga iznenađeno kaže da ne zna zbog čega mu se to dogodilo. Ona ističe da je bitno da naš narod zna da na to utiču brojni faktori koji su se godinama gomilali u organizmu osobe, kao što su visok krvni pritisak, povišene masnoće u krvi, neodgovarajuća ishrana, odsustvo fizičke aktivnosti, stalni stres…
Oporavak posle akutnog moždanog udara traje oko godinu i po dana.
– Imamo dobro obučeni kadar za svaku vrstu rehabilitacije. Bitno je da u ranoj rehabilitaciji pacijenta ne dođe do nekih komplikacija, kao što su dekubit, ograničenja pokreta u zglobovima usled ležanja, pojava plućne embolije, upale pluća, zatvora i problema sa mokrenjem… Dešava se da čovek preživi jedan šlog, ali da onda nastupi novi moždani udar. Veliki je problem depresija pacijenta. Muči ih što više ne mogu da urade one stvari koje su mogli pre nego što ih je pogodila bolest. Veoma je važno da porodica učestvuje u oporavku pacijenta. Ne treba „prepustiti” pacijenta, već mu pomoći da prevaziđe depresivnost. Treba pročitati vodič koji je naša ustanova izdala u prevenciji, lečenju i rehabilitaciji nakon moždanog udara – kaže dr Nikčević Krivokapić.
Problem je što sve mlađi ljudi obolevaju od moždanog udara, pa u ovu bolnicu stižu i pacijenti sa 19 i sa 21 godinu. Porodica mora da prepozna znake šloga kod osobe kao što su nestabilnost, slabost ruke ili noge, nemogućnost govora, otežano pričanje, promena u ponašanju… Jako je značajno i da pacijent dobije specijalnu trombolitičku terapiju u roku od tri sata od kada je nastupio šlog kako ne bi došlo do trajnih oštećenja kod bolesnika.
– Posle rehabilitacije kod nas, pacijenti idu u neku od rehabilitacionih centara, gde borave četiri nedelje, a uglavnom im se i produžava taj boravak. Važno je da posle toga nastave da vežbaju kod kuće, da održe obim pokreta, da ojačaju muskulaturu i da ne odustaju. Mora da se vežba svaki dan do granice zamora – objašnjava dr Nikčević Krivokapić.
Ona naglašava da naša zemlja ne zaostaje što se tiče rehabilitacije u svetskim okvirima, da stručnjaci prate sve novine i primenjuju naučeno u radu sa ciljem bržeg i boljeg oporavka bolesnika. Zato veliku ulogu imaju i radovi naših stručnjaka koji se predstavljaju na velikim svetskim kongresima.
– Predstavili smo se na Svetskom kongresu fizikalne medicine i rehabilitacije koji je održan u Argentini, gde je bilo oko 1.800 učesnika, sa 952 apstrakta iz 79 zemalja, a održano je 106 sesija. Iz Srbije je bilo devet učesnika koji su imali radove, uključujući i prof. dr Milicu Lazović koja je održala uvodno predavanje na jednoj sesiji. Na skupu je predočeno da će 2020. godine Evropski kongres fizikalne medicine biti održan upravo u Beogradu. Moj rad na kongresu je bio posvećen kliničkom efektu primene lasera niske snage i vežbi kod pacijenata posle akutnog moždanog udara sa bolom u vratu – dodaje dr Nikčević Krivokapić.
(Danijela Davidov-Kesar, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com