Gljivična infekcija kandida auris tiho se širi širom sveta, piše „Njujork tajms“.
U proteklih pet godina ta zaraza je pogodila neonatalno odeljenje bolnice u Venecueli, poharala bolnicu u Španiji, prisilno zatvorila odeljenje intenzivne nege prestižnog medicinskog centra u Velikoj Britaniji, a pustila je korenje i u Indiji, Pakistanu i Južnoj Africi.
Infekcija se nedavno pojavila i u Njujorku, Nju Džersiju i Ilinoisu, pa je američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti stavio na listu gljivica koje predstavljaju „hitnu pretnju“. Može da bude smrtonosna kod osoba slabijeg imuniteta — novorođene dece, starijih ljudi, pušača, dijabetičara i pacijenata s autoimunim bolestima jer uzimaju steroide koji potiskuju odbrambeni sastav organizma.
Pacijent koji je nakon 90 dana preminuo u bolnici Maunt Sinaj (u roku koji se pokazao prosekom kod zaraženih), ostavio je iza sebe u bolničkoj sobi kandidu auris. Ispitivanje je pokazalo da se gljivica proširila svuda po bolničkoj sobi — našli su je na zidovima, krevetu, vratima, zavesama, telefonima, umivaoniku, pa čak i na plafonu. Bolničko osoblje moralo je potom prilikom čišćenja da ostruže i deo plafona i ukloni deo pločica na podu.
Pošto je kandida auris otporna na uobičajena antigljivična sredstva, ona je primer nove zdravstvene pretnje koja zabrinjava stručnjake širom sveta — porast broja infekcija otpornih na lekove. Već decenijama stručnjaci upozoravaju da preterano korišćenje anitibiotika smanjuje efikasnost lekova, ali u poslednje vreme pojavila se i eksplozija gljivica otpornih na medikamente.
Ukoliko se ne uspori porast otpornosti na medikamente, 10 miliona ljudi širom sveta moglo bi da umre od takvih infekcija 2050, pokazalo je jedno britansko istraživanje.
Takve rezistentne infekcije u svetu trenutno, procenjuje se, uzrok su 700.000 smrtnih slučajeva godišnje. Antibiotici i fungicidi ne koriste se samo direktno na pacijentima, već se antibiotici naveliko koriste za sprečavanje bolesti kod uzgoja stoke, a fungicidi na poljoprivrednim kulturama da se spreči truljenje. Neki naučnici tvrde da prskanje useva fungicidima doprinosi uzletu rezistentnih gljivica koje inficiraju ljude.
Deo problema leži i u nedostatku spremnosti bolnica i lokalnih vlasti da šire informacije o pojavi zaraze jer se boje loše reputacije. Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti ne sme javno da objavljuje lokaciju ili ime bolnica u kojima izbije zaraza, a vlasti američkih saveznih država u mnogo slučajeva odbile su da podele s javnošću takve informacije, piše „Njujork tajms“.
Ipak, gljivice se šire bez obzira na veo ćutanja — prenose se rukama i opremom unutar bolnica, ulaze i izlaze iz njih na pacijentima, transportuju se na mesu i povrću, prelaze granice uvozom i izvozom…
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com