„Telehelt“ je novi pristup u zdravstvenoj nezi. On uključuje korišćenje telefona, elektronske pošte, „skajpija“ i drugih elektronskih alatki kako bi se omogućila interakcija lekara i pacijenata. Takav kontakt smanjuje potrebu za ličnom interakcijom i kontrolama koje se zakazuju, a to znači da pacijenti mogu češće da kontaktiraju lekara.
Postoji mnogo načina da se telehelt koristi, od nadgledanja krvnog pritiska pacijenata od kuće do praćenja reakcija na terapije. Ipak, bezbednost i delotvornost ovog pristupa još uvek se dovodi u pitanje.
U novoj studiji, naučnici su istraživali da li je telehelt bezbedna alternativa za regularne kontrole nakon laparaskopske operacije žučne kese i otvorene operacije kile.
Naučnici su zaključili da su ove dve operacije odgovarajuće za telehelt kontrole, jer se pacijenti posle ovih operacija uglavnom oporavljaju kod kuće i problemi su retki i veoma laki za prepoznavanje.
Kako bi testirali ovaj pristup, naučnici su ponudili telehelt kontrolu za 115 pacijenata koji su imali operaciju kile i 26 pacijenata posle laparaskopske operacije žučne kese. Svima je tri nedelje nakon operacije zakazana regularna kontrola kod lekara. Ipak, dve nedelje nakon operacije, pacijenti su pozvani iz ordinacije lekara. Po telehelt planu, postavljana su im pitanja o opštem zdravlju i da li ih nešto u vezi sa njihovim zdravljem brine, kao i da li su imali probleme sa bolovima, groznicom ili otocima. Ukoliko nije bilo problema, pacijenti su mogli da odluče da li žele da dođu na zakazanu kontrolu ili da je otkažu.
Naučnici su istraživali kako su pacijenti reagovali na ovakve kontrole i koliko su problemi česti.
Šta govori ovo novo istraživanje?
Asistenti lekara pokušali su da kontaktiraju sve pacijente koji su bili uključeni u studiju, ali su kontrolu preko telefona uspeli da izvrše sa 110 pacijenata. Ispostavilo se da je 63 od 89 pacijenata sa kilom i 19 od 21 pacijenata sa problemima žuči, odnosno 71% i 90% pacijenata, rešilo da otkaže sledeće zakazane kontrole u ordinaciji.
Od svih pacijenata koji su otkazali preglede, samo troje je imalo probleme nakon operacije i samo je jedan pacijent morao da se vrati na lečenje u bolnicu. Ni u jednom od ovih slučajeva telehelt pristup nije odložio dijagnozu ili lečenje problema.
Skoro svi pacijenti bili su zadovoljni telehelt kontrolom i naglasili su da im je ovaj pristup uštedeo mnogo vremena.
Koliko je ovaj pristup pouzdan?
Ova metoda bi trebalo da bude pouzdana. Ipak, treba imati na umu da je ovo istraživanje sprovedeno samo na dve vrste operacija i postoperativnih terapija i da je broj ispitanika relativno mali. Ovaj pristup trebalo bi ispitati i na drugim operacijama.
I pored relativno malog broja ispitanika, uočene su neke karakteristike, prednosti i nedostaci:
- Mnogo toga zavisi od tehnike i veza (dostupnost signala, prazna baterija ili slučajno ili namerno isključivanje uređaja), pa nekad može da se stvori lažna sigurnost, a da izostane reakcija.
- U nekim navedenim slučajevima kontrola se oslanja na subjektivni osećaj pacijenta koji ponekad može da vara (čini mu se da je preveliki bol ili suprotno, čini mu se da to nije strašno i da tako treba).
- Ono što je važno, to je ušteda novca, a naročito vremena, jer su pacijenti u proseku pod redovnijom kontrolom i praćenjem, što ponekad može da bude veoma bitno.
Zašto je ova metoda korisna?
Telehelt je reč koju ćete tek čuti u nekoliko narednih godina. Pristup neće biti koristan za sve operacije, ali eksperti misle da nekim pacijentima ova metoda može da uštedi mnogo vremena i da im pomogne da izbegnu nepotrebne posete lekaru.
Za ove metode se zbog naglog razvoja i dostupnosti mobilne telefonije i interneta otvaraju velike mogućnosti u narednom periodu, jer će pacijenti „biti dostupni kontroli“ i na velikim daljinama (i u brdima, i u selima, i u inostranstvu).
Nadamo se da ove metode neće otvoriti nove mogućnosti zloupotrebe, jer se ovako još jedan deo našeg života stavlja na uvid „velikom bratu“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com