Penjanje uz stepenice i umor koji nas na kraju sačeka može da pokaže mnoge segmente našeg zdravlja. Ukazuje na fizičku kondiciju, ali i na zdravlje našeg srca.
Istraživači iz Španije sproveli su test sposobnosti brzog penjanja i na taj način procenili kakvog je zdravlja srce ispitanika:
– Ovaj test je vrlo jednostavan. Ukoliko vam je potrebno više od jednog minuta i po da se popnete do četvrtog sprata, bilo bi dobro da se obratite lekaru – tvrdi doktor Hesus Peteiro, kardiolog u Univerzitetskoj bolnici u Korunji i autor istraživanja.
Istraživanje doktora Peteira je predstavljeno na nedavnom naučnom skupu Evropskog kardiološkog društva. Tokom istraživanja 165 ispitanika je šetalo ili trčalo na traci do tačke izdržljivosti, i na osnovu kapaciteta izdržljivosti im je izmeren metabolički ekvivalent (MET).
Pošto su se odmorili, ispitanici su se popeli stepenicama do četvrtog sprata (oko 60 stepenika) koliko su brže mogli, ali ne da trče, i opet im je izmeren MET. Učesnici koji su uspeli da se popnu stepenicama za manje od 40 do 45 sekundi imali su MET koeficijent 9 do 10.
Prethodne studije su pokazale da oni ljudi koji tokom vežbanja imaju metabolički ekvivalent 10 imaju mnogo nižu stopu smrtnosti.
Posmatranje srčane funkcije onih ispitanika kojima je trebalo više od jedan i po minut utvrđeno je da 58 odsto njih ima poremećaj srčane funkcije u poređenju sa 32 odsto onih koji su se popeli za manje od jednog minuta.
Ispitanicima kojima je trebalo jedan i po minut ili više da stignu do četvrtog sprata utvrđena je vrednost MET-a od 8, što pretpostavlja stopu smrtnosti od dva do četiri odsto za godinu dana, ili 30 odsto za 10 godina.
Posmatranje srčane funkcije onih ispitanika kojima je trebalo više od jedan i po minut utvrđeno je da 58 odsto njih ima poremećaj srčane funkcije u poređenju sa 32 odsto onih koji su se popeli za manje od jednog minuta.
Naravno, ističe se da ovaj test nije zamena za ispitivanje rada srca.
– Na osnovu ove studije, sposobnost da se popne uz stepenice može se koristiti kao gruba procena da se proveri nečije funkcionisanje srca i eventualno predvidi neki srčani poremećaj – napominje dr Bulok-Palmer.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com