Do toplotne iscrpljenosti obično dolazi nakon izloženosti visokim temperaturama nekoliko dana i dehidratacije. Dehidratacija nastaje kada se izgubi velika količina tečnosti iz organizma uz neadekvatnu ili neravnomernu zamenu tečnosti i elektrolita, i to usled prekomernog znojenja.
Postoje dve vrste toplotne iscrpljenosti:
- Nedostatak tečnosti. Simptomi su: žeđ, slabost, glavobolja, pa čak i gubitak svesti.
- Nedostatak (gubitak) soli. Simptomi su: mučnina i povraćanje, česti grčevi u mišićima i vrtoglavica.
Mada toplotna iscrpljenost nije ozbiljna kao druge tegobe koje mogu nastati usled toplote (vrućine) kao što je, na primer, toplotni udar, ipak je ne treba uzeti olako.
Bez odgovarajuće intervencije, toplotna iscrpljenost može napredovati do toplotnog udara, što može oštetiti mozak i ostale vitalne organe, pa čak i izazvati smrt.
Simptomi toplotne iscrpljenosti
Najčešći znaci i simptomi toplotne iscrpljenosti:
- zbunjenost
- tamna boja mokraće (što ukazuje na dehidrataciju)
- vrtoglavica
- nesvestica
- umor
- glavobolja
- grčevi u mišićima
- mučnina
- bleda koža
- obilno znojenje
- ubrzani rad srca
Tretman prilikom toplotne iscrpljenosti
Ako vi ili bilo ko drugi ima simptome toplotne iscrpljenosti, veoma je važno da se odmah izađe iz toplote u hladovinu, po mogućstvu u klimatizovan prostor.
Ako ne možete brzo naći klimatizovanu prostoriju, pokušajte da nađete najbližu hladovinu ili pogodno mesto.
Ostale preporučene aktivnosti:
- Pijte dosta tečnosti ili bezalkoholna pića, ali bez kofeina.
- Raskomotite se, skinite suvišnu i tesnu odeću i raskopčajte se.
- Tuširanje pomaže (ne ledena voda), okupajte se u kupatilu, ako nemate na raspolaganju tuš i kupatilo, dobar je mokar sunđer ili mokra krpa da bi se rashladili delovi tela.
- Primeniti druge aktivne mere kao što su hlađenje ventilatorom ili ledenim peškirima (krpama). Ako takve mere ne daju olakšice u roku od 30 minuta, obratite se lekaru jer toplotna iscrpljenost može napredovati do toplotnog udara.
Nakon što se osoba oporavi od toplotne iscrpljenosti, verovatno će biti osetljivija na visoke temperature tokom sledeće nedelje. Najbolje je izbegavati boravak na toplom vremenu i teške fizičke poslove sve dok lekar ne kaže da je bezbedno da se nastavi sa normalnim aktivnostima.
Faktori rizika kod toplotne iscrpljenosti
Toplotna iscrpljenost je snažno povezana sa toplotnim indeksom, koji je merilo toga koliko se organizam toplo oseća kada se efekti relativne vlažnosti i temperature vazduha kombinuju. Relativna vlažnost vazduha preko 60% otežava da znoj ispari, a to otežava sposobnost organizma da se hladi.
Rizik od uticaja toplote na zdravlje dramatično se povećava kada se toplotni indeks penje do 32 stepena ili više.
Dakle, važno je – posebno tokom toplotnih talasa – da obratite pažnju na vrednosti toplotnog indeksa, kao i da znate da je toplotni indeks još veći kada stojite na suncu.
U urbanoj sredini (gradovi, beton, asfalt, gust saobraćaj…) može češće doći do toplotne iscrpljenosti, tokom dužih talasa vrućine, naročito ako stagniraju atmosferski uslovi i zbog lošeg kvaliteta vazduha. Podsećamo na "efekat toplotnog ostrva": asfalt i beton tokom dana upijaju toplotu, a u toku noći je postepeno oslobađaju, što rezultuje višim temperaturama noću na tim mestima.
Ostali faktori rizika tokom vrućina
Rizične grupe od toplotne iscrpljenosti:
- Odojčad, deca do 4 godine starosti i odrasle osobe starije od 65 godina (sporije se prilagođavaju vrućini u odnosu na druge starosne grupe).
- Gojazne i neuhranjene osobe.
- Hronični bolesnici sa bolestima: srca, pluća, bubrega, visokim krvnim pritiskom, dijabetesom, epilepsijom i psihički bolesnici.
- Osobe u alkoholisanom stanju ili osobe zavisne od alkohola.
- Osobe koje imaju opekotine ili osobe koje imaju visoku temperaturu (groznicu) posebno su osetljive na povišenu temperaturu okoline.
- U rizične osobe spadaju i pacijenti koji koriste: diuretike, sedative, stimulanse ili lekove za srčane bolesti, visok krvni pritisak i psihijatrijska stanja.
Navedene grupe ljudi treba da se obrate svom lekaru i provere da li zdravstveni uslovi i lekovi koje upotrebljavaju mogu da utiču na njihovo zdravlje tokom ekstremno visoke temperature i vlage.
Sprečavanje toplotne iscrpljenosti
Kada je toplotni indeks veoma visok, najbolje je da ostanete u klimatizovanom okruženju.
Ako morate ići na otvoreni prostor tokom velikih vrućina, možete da sprečite toplotnu iscrpljenost ako preduzmete sledeće korake:
- Nosite laganu odeću svetlih boja, raskopčajte se i nosite šešir sa širokim obodom.
- Koristite kreme za sunčanje sa zaštitnim faktorom 30 ili više.
- Pijte dosta dodatne tečnosti. Da biste sprečili dehidrataciju, preporučljivo je da pijete dnevno najmanje osam čaša: vode, voćnih sokova i biljnih čajeva.
- Zbog toplote i znojenja može doći do gubitka mineralnih soli iz organizma; u takvim slučajevima je preporučljivo piti i "sportska pića" koja sadrže dosta elektrolita (u periodima ekstremne toplote i vlage).
- Preduzmite dodatne mere predostrožnosti kada vežbate ili radite na otvorenom prostoru. Opšta preporuka je da se piju jedna do dve čaše tečnosti dva sata pre vežbanja i još jedna čaša vode ili sportskog pića neposredno pre vežbanja. Tokom vežbanja, treba konsumirati bar po jednu čašu vode svakih 20 minuta, čak i ako se ne oseća žeđ.
- Izbegavajte visokokaloričnu hranu: slaninu, masno meso, suhomesnate proizvode…
- Preporučujemo laku hranu koja sadrži dosta tečnosti: topla supa, tečna jela, voće, povrće, salate, sladoled, jogurt…
Tokom velikih vrućina treba izbegavati rigorozne dijete, alkoholna pića i napitke sa kofeinom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com