Transplantacija lica

Transplantacija lica zasad je samo eksperimentalni zahvat koji je obavilo svega 17 ljudi u svetu. Marija Siemionova, direktor istraživanja plastične hirurgije na klinici u Klivlednu, predvodila je tim koji je izveo prvu transplantaciju lica. Ona smatra da je na neki način transplantacija lica ista kao i na primer transplantacija bubrega.
"Razlika je u tome što lice vidite, a bubreg ne, tako da se transplantacija lica smatra mnogo ozbiljnijim zahvatom. Lice ima mnogo arterija, vena, mišića i nerava koji moraju biti obnovljeni u meri koja će omogućiti pokrete lica. Pacijent nakon operacije mora da bude u stanju da se smeje i pokazuje ostale izraze lica, po čemu se ovaj zahvat razlikuje od bilo koje druge transplantacije", kaže ona.
Hirurg facijalne rekonstrukcije Džon Giroto kaže da transplantacija lica zaista može ispuniti takva očekivanja i da pacijente, pored ostalog, najviše zanima da li će onda ličiti na donatora. "Odgovor je da ćete malo više ipak ličiti na sebe", kaže on i dodaje da ova operacija još uvek nije usavršena, ali da predstavlja veliko obećanje ljudima koji su pretrpeli strašne povrede i nemaju druge osnovane opcije.
Kada transplantacija lica postaje opcija?
"Ovo je veoma drastičan postupak i da biste bili kandidat za ovakvu vrstu operacije, morate imati izuzetno izobličeno lice usled neke velike povrede ili urođenu manu za koju druge standardne rekonstruktivne tehnike nisu dovoljno dobre", kaže Giroto.
To, međutim, ne znači da je svako sa izobličenim licem potencijalni kandidat za transplantaciju. Kao i kod drugih transplantacija, pacijenti do kraja života moraju uzimati lekove za suzbijanje imuniteta kako njihov organizam ne bi odbacio lice. Stručnjaci podsećaju da kao i kod ostalih operacija, lice može biti odbijeno, a to se može desiti u bilo kom trenutku, nakon tri, pet godina, pa čak i posle 20 godina.
Drugi problem je psihološke prirode. Lice pojedinca, na kraju krajeva, predstavlja identitet neke osobe. Postoje veoma složene emotivne odluke sa kojima pacijent mora da se suoči. Kada se nekoj osobi uradi transplantacija lica i kada se tkivo nečijeg lica stavi na tu osobu, on postaje druga osoba. Ne može mu se u potpunosti vratiti stari izgled. I pored toga, Siemionov kaže da je većina pacijenata prihvatila negativne strane ovog zahvata, kao i da su uglavnom svi zadovoljni činjenicom da ponovo imaju normalno ljudsko lice.
Međutim, ova operacija može biti izuzetno rizična ako se obavlja na pacijentima koji nisu životno ugroženi. Siemenova kaže da je od 17 pacijenata koji su podvrgnuti ovom zahtevu, dvoje preminulo.
Pacijentkinja koja pre operacije nije imala nos disala je kroz cev na vratu. Nije imala nepca, pa nije mogla da jede čvrstu hranu. Nije osećala mirise i nije mogla da se nasmeje. Nakon operacije, ona diše uz pomoć svog novog nosa, govori razumljivo i hrani se normalno. Sada može da se smeje, da ljubi svoje unuke i pravi smešne grimase. "Prosto je neverovatno koliko je njen oporavak funkcionalan", ističe Siemionova.
Šta se događa tokom transplantacije?
Šta se tačno presađuje od donatora u toku transplantacije lica, zavisi od potrebe pacijenta. Trenutno, transplantacija lica podrazumeva zamenu mekog tkiva, nerava, nekih koštanih delova iz gornje vilice, oko očiju, sredine lica, kao i nepce. Facijalni nervi prolaze kroz meka tkiva i pomažu da se pomeraju mišići, tako da pacijent mora povratiti kanale od nerava do novog tkiva. Nakon toga, telo i mozak moraju da stvore nove nerve u tim tunelima. To je deo procesa koji zahteva najviše vremena.
Na koga liči pacijent posle transplantacije?
Rezultati su kod svakog pacijenta različiti, jer to zavisi od deformiteta. Operacijom se ne zamenjuju dobri delovi lica, već samo oni koji nedostaju. Pacijent nikada neće u potpunosti izgledati kao nekad, ali neće izgledati ni kao donator, već će biti kombinacija donatora i primaoca.
Identitet pacijenata ostaje isti. On će i dalje imati istu gestikulaciju, isti glas i pogled, tako da lice pacijenta ne može u potpunosti biti transformisano u donatora, iako će mnoge karakteristike donatora biti sačuvane.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com