U svetu i kod nas broj obolelih od raka štitne žlezde u stalnom je porastu. Ako se otkrije na vreme i adekvatno leči, ovaj karcinom je izlečiv.
Žene imaju tri puta veću mogućnost da razviju rak štitaste žlezde od muškaraca. Iako se češće razvija kod starijih, u poslednje vreme javlja se i kod mlađih od 20 godina.
Stručnjaci savetuju da se svaki čvor u štitnoj žlezdi redovno prati jer pojava tvrdog čvora, koji se brzo uvećava, posebno ako je fiksiran za okolno tkivo ili su prisutni uvećani limfni čvorovi na vratu, pobuđuje sumnju na maligni karakter.
Kako sprovesti samopregled štitne žlezde?
Rano otkrivanje bolesti može pomoći da izbegnemo neprijatne tegobe i opasne komplikacije.
4 jednostavna koraka za samopregled štitne žlezde:
- Stanite pred ogledalo da jasno vidite svoj vrat, obratite pažnju na područje Adamove jabučice i ključne kosti.
- Nagnite glavu unazad tako da je brada usmerena nagore, a da još vidite područje gde se nalazi štitna žlezda.
- Popijte malo vode i dok gutate posmatrajte spomenuto područje i pogledajte ima li ičega neuobičajenoga kao što je izbočina ili oteklina.
- Ako ste primetili bilo šta neuobičajeno svakako se obratite svome lekaru, možda to nije ništa ozbiljno, a možda se radi o bolesti štitne žlezde.
Naučite da upravljate stresom kako stres ne bi upravljao vama
Neizbežan i sveprisutan u našem svakodnevnom životu, stres je ujedno i glavni faktor koji doprinosi razvoju bolesti štitne žlezde. Dugotrajna izloženost ubrzanom tempu života i negativnim stresnim situacijama može dovesti do sindroma sagorevanja.
Neefikasni načini kojima često pokušavamo da smanjimo posledice stresa (prejedanja, prekomerno ispijanje kafe, redovne konzumacije alkohola i nikotina) ne samo da ne rešavaju neravnotežu kortizola nego stvaraju dodatne zdravstvene probleme. Kortizol je hormon koji nadzire našu glad, probavu, krvni pritisak, budnost i san, telesnu aktivnost i kapacitet za nošenje sa stresom.
Iako ne možemo da izbegnemo stresne situacije, važno je razviti dobre načine suočavanja sa stresom kako bismo umanjili negativne efekte stresa na organizam. Jedan od najboljih načina redukcije stresa je redovna primena fizičke aktivnosti i adekvatnih vežbi opuštanja. Važno je i dovoljno spavati, dovoljno vremena posvetiti sebi i svojim potrebama i slušati poruke koje nam šalje telo – ne tjerajte ga preko granica izdržljivosti, savetuju lekari.
Odredite vreme koje će biti posvećeno samo vama, ispunjeno aktivnostima koje će vas opustiti i ispuniti pozitivnim emocijama i mislima.
Promenite perspektivu i bićete u mogućnosti da drukčije pristupite rešavanju problema. Dovedite organizam u stanje ravnoteže i vaša štitna žlezda će vam biti zahvalna, piše Ordinacija.hr.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com