Ordinacije lekara ovih dana pune su pacijenata koji traže pomoć zbog kašlja, zbog kojeg ne mogu ništa da rade u toku dana, a noću da spavaju. Mnogi ga najpre ignorišu i posle određenog vremena na svoju ruku počnu da piju određene preparate, a kada im ni to ne pomogne tek onda odlaze kod lekara. Medicinari napominju da kašalj ne sme da se ignoriše jer on upravo može da ukaže na neke ozbiljne zdravstvene probleme.
Prema rečima dr Dejana Žujovića, iz Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, kašalj je zapravo značajan prirodni refleks i odbrambeni mehanizam koji pomaže da se iz disajnih puteva eleminiše višak sekreta ili spreči, recimo, prodor stranog tela u njih. Kašalj nastaje mehaničkim ili hemijskim nadražajem receptora. Mogu da ga izazovu prašina, smog, dim, stanja poput infekcija…
Čestice najčešćih inhalacionih alergena (kućna prašina, polen trava, drveća ili korova) mogu da prouzrokuju kašalj nakon izlaganja njima, u stanjima kao što su alergijski rinitis ili astma. Hemijski nadražaj disajnih puteva čest je prilikom izlaganja hloraminima tokom boravka na bazenima, a može i hemijski da se isprovocira upotrebom nekih lekova, poput ACE inhibitora, koji se vrlo često koriste u terapiji hipertenzije.
– Prema trajanju, kašalj se deli na akutni, subakutni i hronični. Kašalj koji traje do tri nedelje nazivamo akutnim, tri do osam nedelja subakutnim, a više od osam nedelja hroničnim. Prema karakteru, može da bude suv ili produktivan. Akutni kašalj je simptom koji se najčešće sreće u ordinacijama i gotovo uvek je posledica infekcija gornjih ili donjih respiratornih puteva. Oko petine dijagnoza koje se postave svake godine u ordinacijama opšte medicine u našoj zemlji tiču se oboljenja respiratornih puteva i ona su kod nas, kao i u svetu, najčešći razlog propisivanja antibiotika. U najvećem procentu ovde je reč o virusnim infekcijama, poput infekcije rinovirusima, gde uključivanje antibiotika ne donosi korist, već samo povećava verovatnoću pojave neželjenih efekata takve terapije – naglasio je dr Žujović.
Akutni kašalj može da bude posledica pogoršanja već postojećeg oboljenja, poput astme ili hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP). Ponekad je pojava akutnog kašlja povezana s oboljenjima koja mogu ozbiljno da ugroze pacijenta, poput upale pluća, srčane insuficijencije, teškog pogoršanja astme ili HOBP.
Iako je najčešće banalne prirode, akutni kašalj znatno utiče na kvalitet života, fizičkim problemima koje pravi (glavobolje, inkontinencija, hernije, povraćanje, problemi s glasom…), negativnim psihološkim aspektima (depresija, anksioznost, frustracija) ili socijalnim problemima (problemi na radnom mestu…).
– Dobar razgovor s pacijentom i fizički pregled najčešće su dovoljni za postavljanje dijagnoze koju prati akutni kašalj. Ponekad je neophodna dodatna dijagnostika u domu zdravlja, poput laboratorijskih analiza, briseva nosa ili ždrela, snimka pluća rendgenom. Ukoliko kašalj traje duže od osam nedelja, uprkos propisanoj terapiji, lekar opšte medicine mora da uputi pacijenta specijalisti. To treba da uradi i ako osoba ima tragove krvi prilikom iskašljavanja. Pacijenti moraju da obrate pažnju i na kašalj koji ih muči noću, posebno ako ih budi pred zoru, jer su to nekada znaci moguće opstrukcije disajnih puteva – ističe dr Žujović.
On naglašava da se uporni kašalj leči – lečenjem osnovnog oboljenja. Najčešće je reč o alergijskom rinitisu, astmi, HOBP ili bronhiektazijama, a postizanjem kontrole osnovnog oboljenja povlače se i simptomi poput kašlja. Uporni kašalj, ili onaj koji traje nedeljama, nekada može da bude simptom ozbiljnih oboljenja, poput tuberkuloze ili karcinoma pluća. Uključivanje antibiotika ili antitusika kod suvog kašlja ne daje gotovo nikakve rezultate, jer se najčešće radi o virusnim prehladama.
Šta pacijent može da uradi kako bi izbegao pojavu kašlja?
– Život u dvomilionskom gradu sa svim problemima kvaliteta vazduha koji udišemo i svakodnevni bliski kontakti s velikim brojem ljudi nisu stvari koje možemo tako lako da promenimo. Međutim, ukoliko zaista želimo da imamo zdrava pluća i nemamo mnogo epizoda kašljanja, iskašljavanja, upitnih pogleda i svih drugih neprijatnosti – pušenje nije opcija. Izbalansirana ishrana i izbegavanje stresa koliko je to moguće, zdrav i pozitivan stav u životu najbolja su zaštita i temelji imuniteta kojima ćete se braniti od virusnih infekcija i, posledično, od kašlja. Ukoliko ste stariji od 65 godina ili pripadate rizičnim grupama stanovništva, preporučuju se vakcinacija protiv sezonskog gripa i pneumokokna vakcina – objašnjava dr Žujović.
(Danijela Davidov-Kesar, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com