Često se dogodi da vam, čim izađete na hladnoću, počne da curi nos, iako ste u potpunosti zdravi? U takvoj se situaciji povremeno nađe između 50 i 90 odsto ljudi, a pojava se stručno naziva “rinitis izazvan hladnoćom” ili “skijaški nos”.
Posebno su joj sklone osobe koje pate od astme ili ekcema, a kod pojedinaca iz nosa dnevno iscuri i cela čaša odnosno između 300 i 400 mililitara tečnosti, prenosi ScienceAlert. Doktor Dejvid King, profesor sa Univerziteta Kvinslend, objasnio je da niske temperature aktiviraju prirodan mehanizam čija je svrha da se zagreje i ovlaži vazduh koji udišemo pre nego što on dospe u pluća, kako pritom ne bi došlo do iritacije ćelija.
“Kada dišemo na nos, a spoljna temperatura je ispod nule, vazduh na izlasku iz nosnog kanala na putu prema plućima najčešće dosegne temperaturu od 26, a ponekad i 30 Celzijusovih stepeni. Vlažnost je u tom trenutku već oko sto odsto, bez obzira na to koliko je vazduh koji udišemo hladan. To dokazuje u kojoj meri nos efikasno garantuje da vazduh koji udišemo u pluća dođe topao i vlažan “, objasnio je.
Hladan i suv vazduh stimuliše nervne završetke u nosu koji šalju poruku mozgu, a taj važni organ na poruku reaguje tako da pojača cirkulaciju u nosu. Reakcija nosa na hladnoću delimično je refleksna reakcija živaca. Pritom proširene krvne žile zagrevaju vazduh koji prolazi preko njih na putu prema plućima. To je istovremeno okidač koji izaziva pojačano lučenje tečnosti u sluznici nosa.
Gubitak toplote i vode tesno su povezani. Zagrevavanje vazduha u nosnim šupljinama znači da one postaju nešto hladnije od ostatka tela, a istovremeno tečnosta isparava da bi vazduh postao vlažniji. I isparavanje tečnosti koje traži višu temperaturu “izvlači” toplinu iz nosa, čineći ga hladnijim. Cirkulacija se, kao odgovor na ovaj proces, dodatno pojačava. Naime, organizam je svestan prioriteta: važnije je da vazduh do pluća stigne zagrejan nego da se spreči gubitak toplote preko nosa.
Organizmu nije jednostavno izbalansirati sve navedene procese tokom kojih je važno stalno održavanje idealne ravnoteže između gubitka toplote i vlažnosti putem nosne šupljine. Čim se ta ravnoteža poremeti, iscuri višak tečnosti, onaj koji se ne iskoristi za ovlaživanje vazduha na putu prema plućima.
Doktor King ističe da je “curenje” iz nosa prirodna fiziološka pojava i kaže kako je “pojačano lučenje tečnosti neophodno da bi se poboljšalo vlaženje i pročišćenje vazduha u hladnom okruženju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com