Svetska zdravstvena organizacija odavno upozorava na sve veću opasnost od otpornosti bakterija na antibiotike. Drugim rečima, u trci sa bakterijama zdravstvo sve više „zaostaje“.
Razvoj novih antibiotika zaostaje za sve većom opasnošću od infekcija otpornih na tretmane i lečenje „starim“ antibioticima, ali i antibioticima novije generacije.
Nedavno su objavljeni izveštaji koji govore da se u borbi protiv bakterijskih infekcija trenutno razvija 51 vrsta antibiotika i 11 bioloških lekova koji se mogu koristiti umesto antibiotika.
Iako se ovo može činiti velikim brojem potencijalnih novih lekova, to nije dovoljno. Obavljeni dokument o stanju razvijanja novih antibiotika „fantastičan je i veoma koristan“ jer opisuje pravo stanje o situaciji sa antibioticima, izjavio je Bil Hanage, vanredni profesor epidemiologije na Univerzitetu Harvard.
Stručnjaci upozoravaju da sve više „otpornih infekcija“ ne znači samo da je ljudska popuacija ugrožena većom verovatnoćom od smrti već da će u narednom periodu zdravstvena zaštita i lečenje postati još skuplji. Mnoge procedure koje uzimamo zdravo za gotovo u medicini, od lečenja karcinoma do „običnih“ operacija, zavise od sposobnosti i mogućnosti zdravstvenih radnika da se bave i bore s infekcijama koje se događaju tokom lečenja. To znači da ako se pacijent inficira „novom“ bakterijom otpornom na postojeće antibiotike, onda njegovo ozdravljenje posle operacije postaje rizično i veoma komplikovano.
Perspektiva
Ovaj izveštaj trebalo bi da deluje u dva pravca:
1. Da lekari ali i pacijenti, samoinicijativno, ne koriste antibiotike kada to nije potrebno jer samim tim povećavaju otpornost bakterija na antibiotike.
2. Da nadležni organi u svim državama (ali i zdravstvene i farmaceutske institucije) ulože više novca u istraživanja u medicini i pronalaženje novih metoda i lekova kako se borba sa „novootpornim bakterijama“ ne bi izgubila.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com