Naučnici su razvili vakcinu koja jednoga dana može pomoći u borbi protiv adiktivnih efekata nikotina – ali za sada je uspeh zabeležen samo na miševima.
Vakcina koristi ljusku štetnog virusa, nešto nalik trojanskom konju, unoseći u ćelije genetske instrukcije za stvaranje antitela protiv nikotina. Kada se ćelije "zaraze" ovim virusem, one počinju da remete protein koji blokira biološke efekte nikotina. "Antitela se vezuju za nikotin i sprečavaju da on dopre do receptora u mozgu", kaže Ronald G. Kristal, profesor genetske medicine na Veil Kornel medicinskom koledžu u Njujorku.
Naučnici su i ranije pokušavali da vakcinišu ljude protiv nikotina – direktno ubrizgavajući antitela u krv. Problem je bio u tome što su antitela nestajala posle samo nekoliko nedelja, a studije se time neslavno završavale. Ovoga puta, istraživači kažu da su pronašli način da nateraju telo da stvara antitela.
Testiranje vakcine protiv nikotina
U studiji objavljenoj u žurnalu "Science Translational Medicine", Kristal i njegove kolege sa Skrpus instituta za istraživanja u La Jolu u Kaliforniji opisali su da su uspešno vakcinisali miševe protiv nikotina. Prvo su miševima ubrizgali virus koji je sadržao instrukcije za stvaranje antitela za nikotin. Virus je takođe sadržao instrukcije da bezopasno inficira ćelije jetre miševa ovim instrukcijama, kako bi jetra konstantno remetila antitela koja se vezuju za nikotin odmah po ulasku u krvotok.
Nedeljama kasnije, pronašli su antitela protiv nikotina u krvi tretiranih miševa. Nakon toga, uspeli su da dokažu da se ako ubrizgaju mišu nikotin – otprilike dozu koju sadrže dve cigarete – antitela u krvi vezuju za nikotin i sprečavaju da on dopre do mozga.
Miševi koji su tretirani eksperimentalnom vakcinom imali su više nikotina u krvi od miševa koji su tretirani placebo vakcinom, a skoro sav nikotin (83%) ograničen je antitelima. Miševi kojima je bila ubrizgana aktivna vakcina imali su mnogo manje nikotina u mozgu u odnosu na miševe tretirane placebo terapijom. Na kraju, istraživači su dokazali da vakcinisani miševi nisu pokazali druge fizičke efekte nikotina.
"Ako mišu date nikotin, on se ponaša kao i čovek, uspori se na neki način. Mnogo se sporije kreće, krvni pritisak i puls se malo uspore. Ako damo nikotin mišu koji je stekao imunitet genetskom vakcinom, isto je kao da mu je data voda, nema promene", kaže Kristal.
Kakav je ishod?
Majkl Fingerhud, lekar Džons Hopkins Bejvju medicinskog centra u Baltimoru, specijalista za bolesti zavisnosti, nazvao je vakcinu obećavajućom, mada zahteva dublja istraživanja. On naglašava da već postoje lekovi koji funkcionišu tako što blokiraju efekte niotina. Ipak, nisu svi korisnici uspeli da ostave pušenje. To možda znači da je zavisnost od cigareta možda više od bioloških efekata nikotina. "Mislim da je pušenje jedna od najkomplikovanijih bolesti zavisnosti jer postoje i drugi razlozi zbog kojih ljudi imaju probleme da ostave pušenje", kaže Fingerhud.
"Nema sumnje da je tehnika dobra, ali mislim da to neće biti definitivni način izlečenja, mada će možda biti jedan od načina da se pacijentima pomogne", kaže Fingerhud. "Važno je imati na umu da ljudi nisu samo veliki miševi. Odlično funkcioniše na miševima, ali moraćemo da vidimo šta će se desiti u studiji sa ljudima." Fingerhud se takođe pita da li, na primer, ljudi pušenjem mogu da "nadmudre" vakcinu. Da li mogu da pobede vakcinu tako što će mnogo pušiti? Te odgovore nemamo.
Postoji mnogo koraka između testirnjana na miševima i testiranja na ljudima. Možda će proći više godina do testiranja vakcine na ljudima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com