Ne postoje tačni podaci o broju dementnih u Srbiji, ali se procenjuje da bolest pogađa do 400.000 ljudi jer zbog demencije ne pate samo oboleli, već i njihove porodice.
Očekuje se da će se taj broj vremenom povećavati, kako kod nas, tako i širom sveta. To je sindrom ili grupa simptoma povezanih sa kontinuiranim pogoršanjem funkcija mozga. Iako ne postoji lek za bolest, postoje neke mere koje možemo preduzeti da smanjimo rizik od razvoja demencije u budućnosti. A prema istraživanju sprovedenom na Australijskom nacionalnom univerzitetu, jedna takva mera mogla bi biti povećanje unosa magnezijuma.
Vitalni mineral
Magnezijum je vitalni mineral koji je telu potreban za mnoge funkcije, uključujući izgradnju jačih kostiju, regulisanje šećera u krvi i krvnog pritiska i održavanje pravilne funkcije mišića i mozga. Prisutan je u biljnoj hrani kao što su mahunarke, zeleno lisnato povrće, orasi, semenke, integralne žitarice i obogaćene žitarice, a nalazi se i u ribi, živini i govedini. Navedeno istraživanje je pokazalo da veći udeo magnezijuma u našoj svakodnevnoj ishrani dovodi do boljeg zdravlja mozga kako starimo, a autori tvrde da povećan unos hrane bogate magnezijumom može pomoći u smanjenju rizika od demencije.
Za potrebe studije, objavljene u European Journal of Nutrition, analizirani su podaci više od 6.600 ispitanika sa normalnim kognitivnim funkcijama, starosti od 40 do 63 godine. Pokazalo se da su oni koji su svakodnevno konzumirali više od 550 mg magnezijuma imali starenje mozga, tako da je do 55. godine života bio godinu dana mlađi od ljudi sa „normalnim“ unosom magnezijuma od 350 mg po dan. Tokom 16 meseci istraživanja, ispitanici su pet puta popunjavali upitnike. Odgovori su korišćeni za izračunavanje dnevnog unosa magnezijuma ispitanika i zasnovani su na 200 različitih obroka sa različitim veličinama porcija. Naučnici su se fokusirali na hranu bogatu magnezijumom kao što su zeleno lisnato povrće, mahunarke, orašasti plodovi, semenke i integralne žitarice kako bi pružili najtačniju procenu unosa magnezijuma ishranom. Ispitanici su takođe prošli magnetnu rezonancu mozga da bi procenili volumen njihovog mozga.
– Naše istraživanje je pokazalo da povećanje unosa magnezijuma za 41 odsto može dovesti do manjeg smanjenja zapremine mozga povezanog sa uzrastom, što je povezano sa boljom kognitivnom funkcijom i manjim rizikom ili kašnjenjem u razvoju demencije kasnije u životu. Ova studija naglašava potencijalne prednosti ishrane bogate magnezijumom i ulogu koju ima u održavanju dobrog zdravlja mozga – rekao je jedan od autora studije dr. Khavlah Alateek.
Ne postoji lek
Procenjuje se da će se broj ljudi širom sveta kojima će biti dijagnostikovana demencija više nego udvostručiti sa 57,4 miliona u 2019. na 152,8 miliona u 2050. godini.
– S obzirom na to da za demenciju nema leka i da je razvoj farmakološke terapije bio neuspešan poslednjih 30 godina, veću pažnju treba usmeriti na mogućnosti prevencije. Naša studija bi mogla da donese nove informacije za razvoj javnozdravstvenih intervencija usmerenih na podsticanje zdravog starenja mozga korišćenjem određenih nutritivnih strategija – kaže koautor studije dr. Erin Valš.
Naučnici takođe ističu da veći unos magnezijuma iz ishrane u mlađoj dobi može da obezbedi zaštitu od neurodegenerativnih bolesti i kognitivnog pada do trenutka kada uđemo u 40. godine.
– Rezultati su pokazali da veći unos magnezijuma iz ishrane može da doprinese neuroprotekciji ranije u procesu starenja, a preventivni efekti mogu da počnu u 40-im godinama ili čak i ranije. To znači da ljudi svih uzrasta treba da obrate više pažnje na svoj unos magnezijuma – ističe dr. Alateek je dodao da su takođe otkrili da neuroprotektivni efekti povećanog unosa magnezijuma ishranom imaju više koristi za žene nego za muškarce i više kod žena u postmenopauzi nego kod žena u premenopauzi, iako to može biti posledica antiinflamatornih efekata magnezijuma. Imajte na umu da stručnjaci ne savetuju veći unos od 400 mg magnezijuma dnevno ako govorimo o magnezijumu u vidu suplementa.
(Živim.hr)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com