Institut „Dr Milan Jovanović Batut“ poslao je zdravstvenim ustanovama Stručno-metodološko uputstvo u vezi sa ovom zaraznom bolešću. Virus majmunskih boginja potvrđen je danas u Srbiji, a kako „Blic“ saznaje reč je o muškarcu koji je stigao iz Nemačke.
U uputstvu je opisan je sumnjiv slučaj, verovatan, potvrđen i odbačen, kao i postupanje sa osobom kod koje je bolest potvrđena, ali i sa osobama koje su bile sa njom u kontaktu.
U ovom uputstvu je opisana definicija slučaja majmunskih boginja, koju je predložila Svetska zdravstvena organizacije (SZO) za potrebe epidemiološkog nadzora nad ovim oboljenjem tokom aktuelne epidemije majmunskih boginja u zemlji koja nije endemska. Napominje se da će se definicija slučaja ažurirati u slučaju potrebe.
Kontakti zaraženih osoba treba da prate svoju temperaturu dva puta dnevno. Asimptomatski kontakti mogu da nastave rutinske svakodnevne aktivnosti kao što su odlazak na posao i pohađanje škole (to jest karantin nije neophodan), ali ne smeju da napuštaju mesto boravka tokom perioda nadzora. Za decu predškolskog uzrasta preporučuje se privremeno izdvajanje iz kolektiva – vrtić ili drugo.
Sumnjivi slučaj
Sumnjiva je svaka osoba bilo kog uzrasta u zemlji koja nije endemska za majmunske boginje, a koja se javi sa neobjašnjivom akutnom ospom i koja ima jedan ili više od sledećih simptoma ili znakova koji su se javili najranije 15. marta 2022. godine a to su:
- glavobolja,
- nagli porast telesne temperature veće od 38 stepeni,
- limfadenopatija (uvećani limfni čvorovi),
- mijalgija (bolovi u mišićima i telu),
- bol u leđima
- astenija (hronična iscrpljenost organizma i pospanost koje se ne popravljaju ni nakon odmaranja).
Sumnjiva je i osoba kod koje se pojava akutne ospe ne može objasniti obolevanjem od varičele (ovčije boginje), herpes zostera, morbila (male boginje), Zika virusne infekcije, denge, čikungunje, herpes simpleks virusne infekcije, bakterijskih infekcija kože, diseminovane gonokokne infekcije, primarnog ili sekundarnog sifilisa, šankroida, limfogranuloma, granuloma ingvinale, moluskum kontagiozuma, alergijskih reakcija (npr. na biljke); i bilo kojih drugih lokalno relevantnih uobičajenih uzroka papularne ili vezikulare ospe.
Napominje se da nije neophodno laboratorijski isključiti (dobiti negativan rezultat testa) gore navedena oboljenja i uobičajene uzroke ospe da bi se slučaj klasifikovao kao slučaj sumnje.
Verovatan slučaj
Verovatan slučaj je osoba koja ispunjava definiciju slučaja sumnje i jedno ili više od sledećeg:
– epidemiološka povezanost (izloženost licem u lice, uključujući zdravstvene radnike koji nisu koristili ličnu zaštitnu opremu);
– direktan fizički kontakt sa kožom ili kožnim lezijama, uključujući seksualni kontakt;
ili kontakt sa kontaminiranim materijalima kao što su odeća, posteljina ili pribor verovatnog ili potvrđenog slučaja majmunskih boginja unutar 21 dan pre pojave simptoma,
istorija putovanja u zemlju endemsku za majmunske boginje unutar 21 dan pre pojave simptoma,
više seksualnih partnera ili seksualni odnos sa nepoznatom osobom unutar 21 dan pre pojave simptoma,
pozitivan rezultat serološkog testa na Orthopoxvirus, u odsustvu vakcinacije protiv velikih boginja ili druge poznate izloženosti Orthopoxvirus-ima,
hospitalizovan/a zbog bolesti.
Potvrđen slučaj
Potvrđen slučaj je onaj koji ispunjava definiciju slučaja sumnje ili verovatnog slučaja i laboratorijski je potvrđen virus majmunskih boginja testom lančane reakcije polimeraze (Real time PCR) i/ili sekvenciranjem.
Odbačeni slučaj
Odbačeni je onaj ili verovatan slučaj sa negativnim rezultatom na testu lančane reakcije polimeraze u realnom vremenu (Real time PCR) i/ili sekvenciranjem.
Postupanje sa osobama koje odgovaraju definiciji slučaja i sa njihovim kontaktima
Svaki pacijent sa sumnjom na majmunske boginje potrebno je da bude ispitan i izolovan ukoliko se potvrdi dijagnoza sve dok lezije na koži ne pređu u fazu kruste, ispod kojih, kada otpadnu, ostaje svež sloj kože.
— Usled specifične kliniče slike ovog oboljenja, osobe sa sumnjom na majmunske boginje mogu da se jave na pregled u različitim zdravstvenim ustanovama, a ne samo ustanovama primarnog nivoa zdravstvene zaštite, izabranog lekara (dermatovenerologija, klinike i odeljenja za infektivne bolesti, akušerstvo i ginekologiju, urologiju, odeljenja hitne pomoći i drugo). Podizanje svesti zdravstvenih radnika o riziku od pojave majmunskih boginja u populaciji je od suštinskog značaja za rano postavljanje sumnje na bolesti sprečavanje sekundarnih slučajeva — navodi se u uputstvu.
Postupanje sa slučajem sumnje ili verovatnim
Blizak fizički kontakt sa zaraženim osobama je najznačajniji faktor rizika za infekciju virusom majmunskih boginja. Ako se sumnja na majmunske boginje potrebno je:
– obaviti klinički pregleda pacijenta uz primenu propisanih mera zaštite (standardne mere zaštite i mere zaštite od infekcija koje se prenose kontaktom),
– prikupiti informacije od pacijenta o mogućim izvorima infekcije i prisustvu slične bolesti u zajednici, kao i bliskim kontaktima
– informisati teritorijalno nadležni institut/zavod za javno zdravlje i u konsultaciji sa epidemiologom organizovati transport i izolaciju lica do najbližeg infektivnog odeljenja ili bolnice,
– bezbedno uzimanje i slanje uzoraka za laboratorijski pregled na majmunske boginje prema uputstvu Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“. (u izradi)
Ispitivanje izloženosti obuhvata period između pet i 21 dan pre pojave simptoma.
Svaki pacijent sa sumnjom na majmunske boginje potrebno je da bude izolovan tokom infektivnog perioda, odnosno tokom prodromalnog i osipnog stadijuma bolesti. Izolacija obolelog se vrši na najbližem infektivnom odeljenju ili bolnici. Transport lica se obavlja vozilom hitne pomoći uz primenu lične zaštitne opreme uz prethodno obaveštavanje ekipe hitne pomoći od strane ordinirajućeg lekara koji priprema pacijenta za transport.
— Infektivnom odeljenju ili bolnici najaviti slučaj sumnje na majmunske boginje radi pravovremene pripreme sobe za izolaciju. Nakon transporta bolesnika vozilo hitne medicinske pomoći obavezno dezinfikovati kao i sve prostorije gde je boravio pacijent. Veš (npr. posteljina, peškiri, odeća) je potrebno oprati upotrebom standardne mašini za pranje veša toplom vodom i deterdžentom; može se dodati izbeljivač, ali nije neophodno. Laboratorijska potvrda slučajeva sumnje je važna, ali ne odlaže sprovođenje mera zaštite. Bezbedno uzimanje i slanje uzoraka za laboratorijski pregled na majmunske boginje obaviti u skladu sa uputstvom Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ —ističe se u Uputstvu.
Lečenje i nega slučaja sumnje, verovatnog ili potvrđenog slučaja
Zdravstveni radnici koji neguju i leče slučaj sumnje, verovatni ili potvrđeni slučaj majmunskih boginja primenjuju standardne mere zaštite i mere zaštite od infekcija koje se prenose kontaktom.
— Preporučuje se brza izolacija slučajeva sumnje ili potvrđenih slučajeva u prostoriji sa adekvatnom ventilacijom, namenskim kupatilom i kad god je to moguće posebnim osobljem. Kohortni smeštaj (potvrđeni slučajevi sa potvrđenim slučajevima, slučajevi sumnje sa drugim slučajevima sumnje) se može primeniti ako jednokrevetne sobe nisu dostupne, obezbeđujući minimalno rastojanje od 1 metra između kreveta.
Preporučena lična zaštitna oprema (LZO) uključuje rukavice, ogrtač ili mantil, medicinsku masku (N95 kod izvođenja procedura kod kojih postoji mogućnost stvaranja aerosola) i zaštitu za oči (naočare ili štitnik za lice, vizir). Pacijenti takođe treba da nose medicinsku masku kada dolaze u blizak kontakt (manje od 1 metra) sa zdravstvenim radnicima ili drugim pacijentima, kad god je to moguće.
Zavoj ili kompresa se mogu koristiti za pokrivanje lezija na koži kako bi se potencijalni kontakt sa lezijama sveo na minimum. Skidanje i odlaganje LZO potrebno je obaviti pre napuštanja izolacionog prostora/sobe u koju je pacijent primljen. Mera izolacije se primenjuje do prestanka simptoma (uključujući povlačenje ospe i opadanja krusti).
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com