Odvikavanje od pušenja veoma je teško – relativno mali broj pušača prestaje sa pušenjem. I pored raznih pokušaja zdravstvenih organizacija i akcija mnogih država, zabrana pušenja i upozorenja, prema najnovijoj studiji, to ipak slabo dopire do pušača i njihovog razmišljanja o prestanku pušenja.
Studija je rađena u 21 zemlji, bez Amerike uz kompletnu analizu u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti. U studiju je bilo uključeno 57.000. pušača u periodu između 2009. i 2013. godine.
Prema studiji, rasprostranjenost pušača među zemljama bila je od 4% u Nigeriji do 39% u Rusiji.
Studija je podelila pušače u tri grupe:
- one koji ne razmišljaju o prestanku pušenja – ovi pušači ne osećaju potrebu za promenom navike
- oni koji razmišljaju o prestanku pušenja – oni znaju da treba da prestanu sa pušenjem, ali nisu spremni da to urade odmah
- oni koji se pripremaju da prestanu sa pušenjem
Studija je otkrila da se čak tri četvrtine pušača (oko 75%) nalazi u grupi onih koji ne razmišljaju o prestanku pušenja.
Procenat pušača koji razmišljaju o prestanku pušenja kreće se od oko 7% u Indoneziji do 31% u Kataru.
U grupi onih koji se „pripremaju za prestanak s pušenjem“, generalno je u svim zemljama najmanji procenat – oko 7%.
Zaključci
Autori studije naglašavaju da je sistem klasifikacije pušača u grupe i način za identifikovanje spremnosti i volje kod pušača napravljen da bi pomogao zemljama da naprave bolju i efikasniju strategiju za pomoć ljudima u odvikavanju od pušenja.
Zaključak je da strategije mogu i moraju obuhvatiti aktivnosti u javnom obrazovanju i medijske kampanje za motivisanje i podršku pušačima da ostave cigarete.
Može se zaključiti da je, pored kampanja, jednostavnije a sigurno jeftinije pobrinuti se za to mladi ne počnu sa pušenjem, jer je odvikavanje mnogo teže.
Pročitajte još članaka o štetnosti pušenja…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com