Velika istina o malim boginjama

Epidemija malih boginja uveliko je aktuelna u našim krajevima. Pored bezazlenih posledica, posle nekih komplikacija može da se završi i sa dugotrajnim zdravstvenim oštećenjima organizma, pa čak i smrtnim ishodom.

Kod nas se često sumnja u zdravstvo i u vakcine, pa ćemo preneti iskustva i savete poznatog sajta koji se bavi zdravastvenim problemima www.webmd.com.

Šta su male boginje?

Male boginje su zarazna virusna bolest uzrokovana virusom koji se prenosi kapljicama, kašljanjem i kijanjem.

Simptomi malih boginja

crvene tačkice ili crvenobraon osip po telu

groznica (povišena telesna temperatura)

kašalj, kijanje, suzne oči i simptomi slični gripu ili prehladi

sivobele mrlje u ustima i grlu

Osip se razvija dva do četiri dana nakon pojave bolesti, počevši od lica i glave i širi se na celo telo.

Pacijenti oboleli od malih boginja imaju oslabljen imunitet, tako da im se onda pogoršavaju hronične bolesti i podložni su novim drugim infekcijama. Ako virus malih boginja zarazi pluća, može izazvati upalu pluća čak i sa tragičnim ishodom. Neka deca inficirana virusom mogu dobiti encefalitis (zapaljenje mozga), što može uzrokovati epileptične napade i trajno oštećenje mozga.

Dijagnoza

Doktor obično dijagnozu malih boginja zasniva na simptomima, uključujući i karakterističan osip.

Test krvi ili pljuvačke može se uzeti za potvrdu dijagnoze.

Tretman

Ne postoji specifičan tretman koji se preporučuje kod malih boginja, osim što osoba sa malim boginjama treba da miruje u krevetu i utopljava se:

  • Paracetamol ili ibuprofen (za decu sirup, za odrasle tablete, ali odgovarajuće doze za svaki uzrast) mogu pomoći u ublažavanju groznice i bolova
  • Treba piti dosta tečnosti (voda, topli sokovi, limunade ili mlaki čajevi) da biste izbegli dehidrataciju
  • Za čišćenje očiju koristite vlažnu vatu ili kapi (veštačke suze)
  • Spuštanje zavesa ili roletni da bi se smanjila osetljivost na svetlost

Roditelji obično brinu kada deca slabije jedu, ali to ne mora da znači da se radi o malim boginjama. Slušajte lekarske savete ako primećujete simptome virusa malih boginja, ili telefonom kažite lekaru da sumnjate na male boginje. Doktori moraju da registruju sve slučajeve malih boginja tako da se mogu pratiti i lečiti bilo koje druge vrste infekcija.

Male boginje se obično razvijaju i ne ostavljaju neke posledice, ali ako se razviju dodatni simptomi, oni mogu izazvati komplikacije pa zato potražite hitan medicinski savet.

U teškim slučajevima malih boginja, naročito ako postoje komplikacije, neophodno je bolničko lečenje.

Deca posle virusne infekcije, gripa ili malih boginja, ne bi trebalo da se vraćaju u školu najmanje pet dana nakon prestanka simptoma.

Prevencija

Zaštita od malih boginja, zaušaka i rubela jeste pravovremena MMR vakcini u uzrastu od 13 do 18 meseci starosti (prema našim zakonima i prpeporukama), a potom druga doza (revakcinacija) između pete i šeste godine starosti. Ako odrasla osoba nije vakcinisana ili nije bolovala od malih boginja (nema prirodni imunitet), možda bi trebalo da primi MMR vakcinu ako spada u rizične pacijente (hronični bolesnici) ili obavlja rizična zanimanja (kontakt sa velikim brojem osoba).

Žene koje planiraju trudnoću i koje nisu bile vakcinisane treba da razgovaraju sa svojim lekarima, jer se vakcina ne može dati tokom trudnoće. Infekcija malim boginjama tokom trudnoće može naneti štetu nerođenoj bebi.

Kontroverze

Jedna nestručna studija iz 1998. koja je pompezno publikovana, a kasnije naučno demantovana i zavenično diskreditovana – povezala je vakcinu sa autizmom i još nekim bolestima. Prvobitne dezinformacije narušile su poverenje u vakcinu protiv MMR u celom svetu tako da treba mnogo vremena i truda da se poverenje vrati. Zbog toga neke grupe dece nikada nisu primile zaštitnu vakcinu, što je dovelo do pravih epidemija u mnogim zemljama (Rumunija, Italija, Ukrajina, Nemačka, Francuska, Engleska, Grčka, Bugarska…) i kod nas.

Stručnjaci stalno upozoravaju na to da je vakcina bezbedna, a da nevakcinisanje nije „stvar ličnog izbora“ jer se tako ugožava zdravlje drugih osoba.

Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije stalno upozoravaju da osobe koje nisu potpuno vakcinisane nisu samo rizične za sebe već predstavljaju rizik od zaraze za druge, kao što su bebe i mala deca koji su premladi da bi se vakcinisali. Pored toga, kada je broj vakcinisanih ispod 90%, onda nema takozvanog kolektivnog imuniteta, što predstavlja osnovu za širenje epidemije

Ova bolest je „mirovala“ skoro dvadeset godina, a sada se „rasplamsala“ posle višegodišnje neredovne vakcinacije u mnogim zemljama.

Šta ako dobijete male boginje?

Mirujte, izbegavajte naporne aktivnosti, striktno poštujte savete lekara.

Izbegavajte kontakt sa drugim osobama, posebno trudnicama i novorođenčadi, jer su ranjiviji od ostalih na infekcije.

Ne idite ni vi ni vaša deca za to vreme u školu, dečiji vrtić i na radno mesto, najmanje pet dana od pojave simptoma.

Ne idite u posetu pacijentima u bolnicama

Pozovite lekara za savet pre nego što pođete na neku operaciju ili u bolnicu, kako biste smanjili svoj kontakt sa drugima.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com