Dalekovidost (hiperopija ili hipermetropija) je stanje kada jasno možete videti udaljene predmete, ali vam je slika mutna kada gledate bliže predmete.
Stepen dalekovidosti utiče na sposobnost fokusiranja. Osobe sa visokom (velikom) dalekovidošću mogu jasno videti samo veoma udaljene predmete, dok osobe sa blagom dalekovidošću mogu jasno videti i bliže predmete.
Dalekovidost je urođena mana i veoma često je i nasledna. Ukoliko je potrebno lečenje, dalekovidost se najčešće i najlakše rešava nošenjem naočara ili kontaktnih sočiva. Druga opcija lečenja je operacija.
Simptomi
Simptomi dalekovidosti:
mutni predmeti u blizini
potreba za naprezanjem očiju da vidite nešto što je blizu
bolovi u očima kao i oko očiju, zapaljenje ili zamor očiju
glavobolja i zamor očiju nakon određenog perioda čitanja, pisanja, rada na računaru ili crtanja Šta činiti?
Ukoliko vam dalekovidost smeta u svakodnevnim aktivnostima, treba da posetite lekara. Lekar će odrediti stepen dalekovidosti i predložiti vam kako da korigujete vid.
Osobe koje nemaju problema sa vidom i u niskom su riziku za dalekovidost, trebalo bi da svoj vid provere po sledećoj tabeli:
svake četvrte godine za osobe starosti između 40 i 54 godine
svake treće godine za osobe starosti između 55 i 64
svake druge godine za osobe preko 65 godina starostiOsobe sa problematičnim vidom i sa visokim rizikom od razvoja dalekovidosti i drugih bolesti oka trebalo bi svoj vid da proveravaju po sledećoj tabeli:
svake druge do četvrte godine do 40 godina starosti
svake godine do svake treće godine za osobe između 40 i 54
svake godine za osobe starije od 55 godinaOsobe koje od ranog ditinjstva nose naočari ili kontaktna sočiva svoj vid bi trebalo da proveravaju svake godine.
Istraživanje navodi važnost sistematskog pregleda kod dece radi što ranijeg zapažanja i otklanjanja eventualnog problema sa vidom, a takođe navode da je dalekovidost jedna vrsta poremećene dioptrije oka.
Dalekovidost se javlja kada je rožnjača oka premalo zakrivljena pa umesto da fokus bude na mrežnjači zrak se fokusira iza mrežnjače, što dovodi do zamagljenog izgleda na bliže i krupne objekte. Upravo to nepravilno lomljenje zraka jeste vid poremećene dioptrije.
Ostali poremećaji vida
Podsećamo da osim dalekovidosti postoje i:
– kratkovidost – slučajevi kada je rožnjača previše zakrivljena pa se zrak fokusira ispred mrežnjače
– astigmatizam – slučajevi neujednačene zakrivljenosti rožnjače – poremećaji vida da osobe vide zamagljeno bez obzira na daljinu ili blizinu objekta.
Da se ne bi više narušilo zdravstveno stanje, sve poremećaje vida treba proveriti kod očnog lekara, a ukoliko se ukaže potreba, lekar će odrediti način korigovanja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com