Povišena telesna temperatura sama po sebi nije bolest, već simptom bolesti i obično nas upozorava na to da se naš imuni sistem bori protiv infekcije.
Normalna telesna temperatura kod čoveka kreće se od 35,8 do 37,5 Celzijusovih stepeni. Kod čoveka (žene) temperatura u toku dana varira i zavisi i od sledećih faktora: hrana, piće, fizička aktivnost, spavanje, doba dana, menstrualni ciklus…
Bolesti praćene povišenom temperaturom
Povišena temperatura može biti znak (posledica) nekog od zdravstvenih poremećaja kao što su: grip, prehlada, bronhitis, zapaljenje pluća, upala krajnika, laringitis, virusna infekcija, male boginje, ovčije boginje, malarija, tifusna groznica, difterija, rubeola, toplotni udar, iscrpljenost, infekcija bešike, infekcija bubrega, zapaljenje karlice, zubni apces, alergija, alergija na lek, meningitis.
Ukoliko je temperatura kod dece viša od 38,5 stepeni, može doći do konvulzija (grčeva), pa zato hitno treba tražiti pomoć lekara, a u međuvremenu ne treba dozvoliti povećanje temperature (treba spuštati temperaturu).
Spuštanje temperature
Povišenom temperaturom organizam se brani od infekcije i bolesti, tako da temperaturu ispod 37,8 stepeni ne bi trebalo spuštati nikakvim lekovima, osim ako osoba ne podnosi povišenu temperaturu.
Umereno povišena temperatura spušta se: hlađenjem i provetravanjem prostorije, oblačenjem lakše odeće, presvlačenjem znojne odeće, smanjenjem teških pokrivača pri spavanju, umereno hladnim oblogama, umivanjem, tuširanjem mlakom vodom, umotavanjem vlažnim pokrivačem (peškirom)…
Za sniženje temperature koriste se lekovi antipiretici: acetilsalicilna kiselina (ne preporučuje se maloj deci) ili paracetamol.
Prilikom povišene temperature obavezno je nadoknaditi izgubljenu tečnost (usled znojenja i izmokravanja) uzimanjem čajeva (lipa, nana, zova, đumbir, ehinacea…) ili mlakih napitaka kao što su sokovi bogati vitaminom C (crna ribizla, narandža, limun…).
Kada se obratiti lekaru?
Umerena kratkotrajno povišena temperatura obično se lako "leči" u kućnim uslovima, ali ukoliko dođe do komplikacija, treba se obratiti lekaru.
Hitno se treba javiti lekaru u sledećim slučajevima:
- ukoliko je temperatura viša od 38,5 stepeni (naročito kod dece)
- ukoliko je temperatura praćena jakom glavoboljom, osipom, bolovima u ušima, kočenjem vrata, bolovima u zglobovima i mišićima
- ako se pored povišene temperature javljaju jaki bolovi u trbuhu i teškoće pri mokrenju
- kada su uz temperaturu prisutni osećaj sanjivosti, zbunjenost i teško disanje
Lekaru obavezno treba da se obrate pri povišenoj temperaturi dijabetičari i srčani bolesnici.
Od lekara treba tražiti pomoć ako povišena temperatura traje duže od 72 sata ili se javljaju i neki od sledećih simptoma:
- povraćanje
- iskašljavanje sluzi
- krv u stolici
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com