Iako je letnje vreme jako nepovoljno za proširene vene, na sreću, postoje načini da se tegobe znatno smanje i uspori dalji tok bolesti.
Vene se zbog vrućine šire, u njima zaostaje krv, što izaziva tegobe i dodatno ih širi. Noge postaju teške, umorne, otečene, javlja se utrnulost, neodređeni bolovi u potkolenicama i noćni grčevi u mišićima.
Tegobe postoje i kada se proširene vene ne vide, jer su u tom slučaju promenjene duboke vene potkolenica.
Proširene vene su često oboljenje.
Obično se javlja između 20 i 40 godina. Oko 40 posto ljudi starijih od trideset godina ima proširene vene.
Od toga su 57 % žene, što je zasluga ženskih hormona. Ženski hormon estrogen dovodi do opuštanja zidova vena i usporava kretanje krvi u njima. Iz tog razloga, kao i zbog pritiska ploda, ženama se u trudnoći vene naglo šire. Proširene vene se javljaju kao posledica nasledne slabosti zida vena i slabije razvijenih ili odsutnih venskih zalistaka. Tokom života delovanjem drugih faktora, kao što su dugotrajno stajanje na poslu, gojaznost, zapaljenje vena, trudnoća i hormonska terapija, dolazi do njihovog širenja.
Širenju su naročito podložne vene vogu i to posebno vene potkolenica.
Zato se uglavnom u njima javljaju simptomi kao što su: osećaj težine, zamor, neodređeni bolovi, mišićni grčevi u toku noći i svrab kože. Tegobe se pogoršavaju u toku stajanja, smanjuju pri hodanju, a nestaju noću za vreme ležanja, pogotovu ako je noga podignuta. Ako se bolovi i noću održavaju treba im tražiti drugi uzrok.
Ako su se vene proširile, nikada se neće povući same od sebe, već će se vremenom stanje pogoršavati, pogotovu ako je nasleđe u pitanju.
Međutim, primenom preventivnih mera, proces se znatno može usporiti i ublažiti tegobe.
Iako je to relativno laka bolest, može da ima progresivan tok i da daje komplikacije u vidu otoka, zapaljenja vena, ulkusa (defekt kože), dermatitisa i krvarenja.
Mnogima proširene vene više smetaju iz estetskih razloga. One postaju izdužene, izvijugane i čvornovate. Zbog pratećeg zapaljenja, kod dugotrajnijeg zastoja venske krvi koža postaje izmenjena. U početku je suva, zatim postaje zadebljana, naborana, prekrivena malim ljuspicama, koje se lako ljušte. Na mestu dermatitisa koža menja boju, postaje svetlocrvena ili mrko pigmentisana.
SAVETI:
Da bi se ublažile tegobe leti treba izbegavati sunčanje nogu, tople kupke i depilaciju toplim voskom.
Posebno u letnjim mesecima treba jesti dosta voća i povrća, koji jačaju zidove vena.
Veoma su korisne svakodnevne šetnje u trajanju od pola sata i penjanje stepenicama.
Od sportskih aktivnosti posebno su preporučljivi plivanje, lagana gimnastika i vožnja bicikla.
Ne preporučuju se sportovi gde dolazi do naglih skokova i udaraca nogom (tenis, odbojka, fudbal i trčanje). Venama prija šetnja po plićaku u ranim jutarnjm časovima, jer talasi blago masiraju noge, pospešuju cirkulaciju i hlade vene, pa ako ste na moru, iskoristite to.
Prilikom sedenja ne treba prekrstiti noge, jer se na taj način prekida cirkulacija krvi u površnim venama, a šire unutrašnje.
Treba izbegavati dugotrajno stajanje. Ako to nije moguće, u toku stajanja se više puta podizati na prste.
Noge odmarati u krevetu lagano podignute (petnaest stepeni je dovoljno). Izbaciti čarape, koje svojim rubom stežu i prekidaju cirkulaciju.
Veoma povoljno na vene deluju kreme i gelovi na bazi kestena. Ublažavaju grčeve, osećaj težine i svrab. Najpovoljnija je obuća sa potpeticom visine 4 – 5 cm.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com