Dijagnoza prostatitisa počinje popunjavanjem specijalnog upitnika, koji se zove indeks hroničnog simptomatskog prostatitisa, fizikalnim pregledom sa naročito pažljivim pregledom spoljnih genitalija, prepona, međice i spoljnog sfinkternog mišića.
Rektalni pregled se izvodi prstom i tim pregledom se informišemo o karakteristikama prostate: o tome da li je uvećana, glatka, rapava i bolno osetljiva. Pre tog pregleda, treba uzeti uzorak mokraće u dve čaše. Zatim se uradi prostatična masaža prstom tako što se prostata pritiska u želji da se dobije iscedak prostatičnog sekreta. Posle toga, bolesnik ponovo mokri. To je tzv. test u četiri čaše i uzorak iz svake čaše se pregleda mikrobiološki i citološki, pregleda se da li ima nekih bakterija ili mikroorganizama.
Postoji i test u dve čaše, prilikom kojeg se samo pregleda uzorak mokraće pre i posle prostatične masaže. Na osnovu nalaza postavlja se dijagnoza. Radi se i ultrazvučni pregled prostate kroz rektum (zadnji deo creva), a u određivanju oboljenja prostate najbolja je radiološka metoda, pogotovu u pravljenju diferencijalne dijagnoze.
Kod vrlo upornih prostatitisa može se uraditi i biopsija prostate (uzimanje uzorka prostate) da bi se pronašao uzrok koji se nije mogao naći gorepomenutim dijagnostičkim metodama. Imunološke analize mogu nam pomoći u dijagnostikovanju abakterijskog hroničnog prostatitisa.
Dok je terapija akutnog prostatitisa uspešna i izvesna, terapija hroničnog prostatitisa je dugotrajna i mukotrpna. Terapija uvek počinje antibioticima koji ne moraju da odgovaraju antibiogramu. Najčešće se koristi norfloxacin od 400 mg jednom dnevno u trajanju od mesec dana ili ciprofloxacin od 500 mg jednom dnevno u trajanju od 14 dana do mesec dana.
Antibiotici grupe fluorokuinolone doveli su do poboljšanja kod hroničnog prostatitisa izazvanog ešerihijom koli i drugim enterobakterijama. Oko 40 procenata bolesnika sa hroničnim prostatitisom osetilo je poboljšanje nakon antibiotske terapije.
Lekovi grupe alfa-blokera (alfuzosin, terazosin) poboljšavaju mlaz mokraće i sprečavaju prostatični intraduktalni refluks. Lekovi koj sprečavaju upalu, tzv. antiinflamatorni lekovi, mogu da ublaže simptome hronične upale prostate.
Koriste se i biljni preparati i najviše uspeha je imao ekstrakt polena, i to ako se uzima šest meseci. Osim lekova i biljnih preparata, koristi se i prostatična masaža 2-3 puta nedeljno u toku 4-6 nedelja; terapija poda male karlice i međice s grejanjem, fizioterapijskom masažom, istezanjem, ishemičnom kompresijom, akupunkturom, injekcijama anestetika, elektroneuralnom stimulacijom, hipnozom, jogom, relaksirajućim vežbama; minimalnalna invazivna terapija kao što je dilatacija balonom, laserska hirurgija, lečenje mikrotalasima i termoterapija. U vrlo retkim slučajevima koristi se hirurška terapija, i to samo ukoliko se pojavi absces prostate.
Terapija hroničnog prostatitisa je dugotrajna i mukotrpna. Neobično je važno da osobe obolele od hroničnog prostatitisa budu fizički aktivne i da sprovedu strogi dijetetski režim ishrane bez jakih začina i alkohola.
Srodni članci:
- Zapaljenje prostate (1)
- Dobroćudno uvećanje prostate
- Kafom protiv raka prostate
- Prostata – tegobe i lečenje
Uključite se u diskusiju o problemima s prostatom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com