Zašto Amerikanci žive kraće?

Nov izveštaj pokazuje da Amerikanci umiru mlađi i imaju veće stope mnogih vrsta bolesti i povreda nego ljudi u drugim zemljama sa visokim prihodima.
Ovaj zdravstveni nedostatak prisutan je u svim uzrastima do 75 godina starosti, kao i u svim društveno-ekonomskim grupama. „Izgleda da čak i oni koji su osigurani, fakultetski obrazovani i sa visokim prihodima, imaju lošije zdravlje nego ljudi u drugim zemljama“, kaže autor izveštaja Stiven Vulf, profesor medicine na Virdžinija univerzitetu u Ričmondu.
Izveštaj obuhvata pregled velikog broja bolesti, povreda i ponašanja i čitav životni vek stanovnika 17 zemalja, uključujući SAD, Australiju, Kanadu, Japan i zemlje zapadne Evrope. Generalno, izveštaj pokazuje da američki muškarci žive četiri, a žene pet godina kraće u poređenju sa ljudima u nekim drugim zemljama sa visokim prihodima.
Prema izveštaju, SAD je na dnu ili blizu dna liste u vezi sa devet ključnih oblasti zdravlja, uključujući:

  • smrt odojčadi i novorođenčad niske porođajne težine
  • povrede i ubistva
  • tinejdžerske trudnoće i polno prenosive infekcije
  • HIV i AIDS
  • smrt prouzrokovanu narkoticima
  • gojaznost i dijabetes
  • srčana oboljenja, hroničnu bolest pluća i invaliditete

Konkretno, deca rođena u SAD imaju manje verovatnoće da će doživeti svoj peti rođendan od dece iz nekih drugih zemalja. SAD takođe ima veću smrtnost novorođenčadi od bilo koje visoko razvijene zemlje.
Štaviše, američki tinejdžeri imaju veću stopu smrtnosti od saobraćajnih nesreća i ubistava, najvišu stopu trudnoće kod tinejdžera, a i imaju i veću verovatnoću da će se zaraziti nekom od seksualno prenosivih infekcija.
Sa druge strane, izveštaj pokazuje da se situacija menja za starije od 75 godina. Amerikanci koji dožive 75 godina, imaju duži životni vek od ljudi u drugim visoko razvijenim zemljama.
Da li Amerikanci manje brinu o sebi?
Amerikanci češće učestvuju u određenim nezdravim načinima ponašanja, kao što je jedenje veoma masne i visokokalorične hrane, a ređe i vezuju pojaseve za vreme vožnje.
„Jedan od razloga je velika zavisnost od automobila mnogih od nas, a to može uticati na nivo fizičkih aktivnosti. Postoji mnogo faktora za koje ljudi mogu smatrati da nisu naročito nezdrave navike“, kaže Ana V. Diez-Ru, profesor epidemiologije i direktor Centra za socijalnu epidemiologiju i zdravlje stanovništva na Univerzitetu Mičigen u En Arboru. „Još jedan primer je i lak pristup oružju koji može rezultovati visokim stopama oružanog nasilja i ubistava“, kaže ona.
„Postoji mnogo akcija koje se mogu preduzeti na nivou pojedinca, porodice, zajednice, pa i na nacionalnom nivou. Na primer, preporuke o važnosti izbora zdrave hrane i regulacija težine mogu sprečiti gojaznost i dijabetes“, kaže Vulf.
Prevencija umesto lečenja
„Mnogi ljudi misle o Americi kao mestu sa najsavremenijom medicinskom negom i terapijama, ali zdravstvena zaštita podrazumeva mnogo više od tehnologije“, kaže Žaklin Molin, potpredsednik javnog zdravlja na Nort Šor-Long Ajlend jevrejskom zdravstvenom sistemu. Ona je uradila reviziju ovog izveštaja i dodaje da podaci treba da posluže kao poziv za buđenje, a da rešenje leži u promeni svesti ka sprečavanju bolesti i povreda, a ne lečiti ih nakon što se one dogode. „Pristup zdravstvenoj zaštiti je takođe ograničen u SAD-u, dok druge zemlje imaju veći pristup zaštiti i zdravstvenim uslugama", kaže Molin.
Alison Noris, docent epidemiologije za javno zdravlje na Ohajo Stejt Univerzitetu u Kolumbusu,takođe je uradila reviziju izveštaja: „Ovaj izveštaj pokazuje da razlike postoje i ko snosi najveći teret, ali on nam ne govori i zašto te razlike postoje.“
Napomena
I mi bi trebalo da izvučemo pouke iz ovih istraživanja jer je činjenica da porodica, škola, zdravstvo, političke partije, sredstva javnog informisanja i državne institucije, mogu mnogo da učine za zdravlje dece i odraslih.
Činjenica je da se može mnogo toga uraditi na zdravstvenoj kulturi, higijenskim navikama, zdravim životnim navikama, zdravoj ishrani, fizičkoj aktivnosti, ponašanju u saobraćaju, preventivnim pregledima; ili u organizaciji zdravstva, borbi protiv pušenja, borbi protiv alkoholizma, borbi protiv nasilja, borbi protiv narkomanije…

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com