Pre dve decenije, kada su lekari kod neke pacijentkinje utvrdili rak jajnika, grlića materice ili endometrijuma, predlog za lečenje je uglavnom glasio: „Da bi se sačuvala glava, treba ukloniti sve reproduktivne organe”. To je značilo i da žene zbog maligne bolesti moraju da se odreknu potomstva i da ne mogu ni da pomišljaju na mogućnost da postanu majke.
Zahvaljujući napretku medicine, maligna bolest danas nije prepreka za rađanje. Nekoliko stotina žena preživelo je rak koji je otkriven u ranom stadijumu i uspele su da dobiju dete. Sve je rađeno u skladu sa preporukama za lečenje i takozvanim poštednim operacijama koje sprovode lekari Konzilijuma za kancer i humanu reprodukciju Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije.
Savremene tendencije lečenja u svetu naginju ka tome da se maligna bolest prevede u hronični tok i da se bolest rano otkrije kada praktično mogu da se primene takozvane poštedne operacije. To znači, pojašnjava docent dr Katarina Jeremić, iz ove klinike, i očuvanje reproduktivne funkcije kod žene. U Evropi se kod oko 4.500 žena povezuju maligna bolest, plodnost i trudnoća. Smatra se da jedna od 47 žena pre 40. godine oboli od kancera reproduktivnih organa. Ranije su uglavnom starije žene obolevale od maligniteta, a sada se ta starosna granica pomera ka mlađem životnom dobu.
– Cilj nam je da obolele žene uspešno izlečimo, ali i da nađemo metode očuvanja plodnosti. To je jedan od zadataka našeg Konzilijuma za kancer i humanu reprodukciju, koji poslednjih pet godina funkcioniše na klinici. Kroz njega prolaze i trudnice koje imaju malignu bolest, žene koje su operisane i lečene od maligne bolesti, a imaju problema da ostanu u drugom stanju. Timski u skladu sa evropskim i svetskim preporukama za lečenje gledamo kako ćemo da lečimo ženu radi najpovoljnijeg ishoda i za nju i za bebu. Ne učestvuju samo ginekolozi i onkolozi u lečenju, već lekari različitih specijalnosti i psiholog – ističe dr Jeremić.
Trudnoća kod žena koje su imale karcinom mora da se planira. Trebalo bi da prođe, u proseku, oko dve godine od lečenja maligne bolesti do trenutka ostajanja u drugom stanju. Mnogobrojne terapije koje se koriste u lečenju mogu da oslabe ili ugase funkciju jajnika pa su zato važne smernice za lečenje.
Konsultujemo se oko vrste operacije i metoda koje treba upotrebiti da bi se sačuvala reproduktivna funkcija. U svetu se sve više radi na tome da se uz pomoć takozvane krioprezervacije čuva tkivo jajnika, što znači da se zamrzava. Kada se završi lečenje, vraća se i iz njega se mogu dobiti jajne ćelije. Naš stav je da je najsigurnije čuvanje jajnih ćelija i embriona, a kada se završi lečenje i kada se stvore pogodne životne okolnosti onda se kod žene radi neka vrsta potpomognute oplodnje – dodaje dr Jeremić.
Ovaj jedinstveni konzilijum pandan je svetskim centrima za onkofertilitet, pojašnjava profesor dr Aleksandar Stefanović, direktor klinike, jer je jedini ove vrste u regionu, pa u GAK dolaze i pacijentkinje iz Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore… Povezani su sa klinikom u belgijskom Luvenu, zahvaljujući prof. dr Vesni Kesić, kao i sa konzorcijumom za onkofertilitet Nort vestern Univerzitetu u Čikagu.
– Poštedne operacije, na primer, kod tumora jajnika, kao i grlića materice mogu da se rade laparoskopski, a nekad su teže od standardnih intervencija. Recimo operacija karcinoma grlića materice može da traje i četiri sata, gde se otklanja samo grlić i pripadajuća limfna tkiva, deo vagine i vezivnih tkiva oko materice, ali se očuvaju materica i jajnici. Rekonstruisanje materice posle takve operacije zahteva dosta vremena jer pažljivo sve mora da se uradi, kako bi žena mogla da održi trudnoću do kraja – ističe dr Stefanović i dodaje da se u slučaju početnih karcinoma tela materice obavljaju nehirurške procedure, to jest stavljanje spirale kao hormonske terapije.
Do sada su lečili i oko 50 trudnica kojima je maligni tumor otkriven u trudnoći, a od kojih su mnoge uspešno pobedile bolest i iznele trudnoću. To im daje vetar u leđa da iznalaze nove načine na koje mogu da pomognu ženama u ostvarenju želja.
„Krojenje” terapije
Doktorka Katarina Jeremić ističe da je svaka pacijentkinja pojedinačan slučaj i da se način lečenja i terapija „kroje” za svakog posebno, u skladu sa njihovim godinama i željama.
– U svetu je sada trend da žene dok primaju hemioterapiju dobijaju određene lekove koji utiču na to da jajnici „ne rade”, ne ovuliraju tokom lečenja maligne bolesti citostaticima, pa ih tako čuvamo i ne trošimo jajne ćelije. Kada se završi lečenje, polako se oporavlja funkcija jajnika, a ženi se vraća menstruacioni ciklus – dodaje dr Jeremić.Čeka se pomeranje starosne granice za vantelesnu
Kvalitet pružanja usluga iz oblasti vantelesne oplodnje znatno je poboljšan na ovoj klinici. Ustanova je dobila novu opremu zahvaljujući kojoj sada na dva „organizaciona” mesta može da se obavlja proces veštačke oplodnje, odnosno više žena može istovremeno da se uključi u ovaj proces. Služba je dodatno pojačana novim kadrovima pa će se u ovoj godini više raditi zahvaljujući zapošljavanju embriologa i biologa koji su važan deo stručnog tima. U toku prošle godine komisiji za vantelesnu oplodnju ove klinike za pomoć se obratilo više od 750 parova za besplatni postupak.
– Uspešnost vantelesne oplodnje u našoj klinici je oko 41 odsto, što je najbolje u Srbiji, ali i u evropskim razmerama je značajan. Nabavili smo specijalnu kameru koja omogućava uživo praćenje rasta embriona. Kada dođe do oplođenja ćelije u laboratoriji se prati kako se embrion deli, pa se biraju oni koji su najbolji kako bi se vratili u matericu žene, što poboljšava uspeh vantelesne oplodnje – ističe dr Aleksandar Stefanović.
Za dobar uspeh važno je i to što je država prošle godine omogućila tri pokušaja besplatne vantelesne oplodnje. Za mnoge parove biće značajno i podizanje starosne granice za žene koje ne mogu na prirodan način da dobiju potomstvo. Najverovatnije će se granica sa 40 godina pomeriti na 41 ili 42.
– Kada se bude sagledalo koliko novca država može da izdvoji za te žene, onda će se odlučiti do koliko godina će žena moći da se uključi u ovaj postupak. Nadamo se da će se to odobriti u toku godine jer ima medicinskog opravdanja, zato što se žene sve kasnije odlučuju za potomstvo, a postupci se usavršavaju zahvaljujući razvoju tehnologije – kaže dr Stefanović i naglašava da bi uskoro usvajanjem podzakonskih akata i kod nas trebalo da se omogući donacija jajnih ćelija i otvaranje banke jajnih ćelija i spermatozoida, što uveliko funkcioniše u gotovo svim zemljama.
(Danijela Davidov-Kesar, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com