Simptomi i znaci oštećenja nerava koje nastaje kod bolesnika koji imaju šećernu bolest (dijabetesna neuropatija), i to usled dugotrajno povećanog šećera u krvi – veoma su različiti i zavise od toga koji je deo nervnog sistema zahvaćen.
Ukoliko je zahvaćena motorna funkcija nerva, to se odražava na funkciju mišića; ukoliko je zahvaćena senzorna funkcija nerva, oštećen je osećaj dodira, vibracije i osećaj pozicije. Ako je zahvaćen autonomni nervni sistem, osnovni simptomi se odnose na rad srca, visinu krvnog pritiska, znojenje, probleme sa varenjem i pokretima organa za varenje (gastrointestinalni trakt) i probleme sa seksualnom funkcijom i funkcijom mokraćnih puteva (genitourinarni trakt).
Prema načinu pojavljivanja, neuropatija može biti akutna, ako bolovi traju do 6 meseci, i hronična, ako bolovi traju duže.
Fokalna ili mononeuropatija je oštećenje samo jednog nerva, a simptomi se manifestuju samo u predelu koji taj nerv opskrbljuje svojom funkcijom. Ona, dakle, zahvata samo jedan nerv i češće se javlja u starijoj populaciji pacijenata. Obično se manifestuje jakim bolom duž zahvaćenog nerva koji spontano prolazi nakon 6-8 nedelja. Bol je posledica oštećene cirkulacije kroz krvni sud koji ishranjuje nerv.
Mononeuropatija obično zahvata nerv ručnog zgloba (ulnarnis), butinu (femoralni nerv), potkolenicu i srednji ili bočni deo stopala. Terapija je simptomatska (terapija koja ne leči uzrok bolesti, već samo ublažava simptome bolesti) , sem ukoliko su bolovi veoma izraženi i ne prolaze spontano, kao što se to dešava kod tzv. karpal tunel sindroma (zahvaćen glavni nerv podlaktice, tj. ulnarni nerv), kada je potrebna hirurška intervencija.
Oštećenje više nervnih vlakana koja snabdevaju npr. samo natkolenicu, ili samo nadlakticu, ili tzv. difuzna proksimalna neuropatija (zahvaćenost velikih nerava) takođe se češće javlja kod starijih pacijenata. Tegobe nastaju postepeno ili naglo, jednostrano ili obostrano u isto vreme, ili se u početku neuropatija manifestuje jednostranim simptomima, a postepeno se simptomi šire na drugu stranu tela.
Simptomi se manifestuju podrhtavanjem i slabošću mišića, što se odražava otežanim ustajanjam sa stolice ili otežanim penjanjem uz stepenice, osećajem trnjenja ili mravinjanja pod kožom. U ovom stadijumu bolesti, neophodno je da pacijent bude ispitan kako bi se isključili drugi uzroci oboljenja nerava, budući da 10-30% pacijenata koji imaju neuropatiju nema šećernu bolest.
Oštećenje koja zahvata završetke nerava, tj. udaljena nervna vlakna, najčešće na rukama i nogama, ili tzv. difuzna distalna neuropatija (zahvaćenost sitnih nerava) predstavlja najčešći oblik neuropatije i osnovna karakteristika je osećaj pečenja u predelu tabana, ili u visini kratkih čarapa, gubitak osećaja hladnoće i toplote i hronični bolovi.
Zbog gubitka osećaja temperature, moguće su teške opekotine ukoliko zbog osećaja hladnoće pacijent bez kontrole zagreva noge.
Ispitivanje i terapija dijabetesne neuropatije pripada endokrinolozima i ustanovama tercijarnog kliničkog značaja, pošto je neophodno uraditi veći broj testova, a za terapiju je neophodan individualni pristup svakom pacijentu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com