Iako su naučnici i proizvođači automobila otkrili brojna alternativna goriva i pogone koji bi trebalo da zamene motore na benzin i naftu, kod nas se trenutno samo jedno gorivo može nazvati pravom alternativom, čemu su dokaz već hiljade automobila. Reč je, naravno, o plinu, konkretno o tečnom naftnom gasu (TNG ili LPG), smeši propana i butana.
Povod za veliku ekspanziju automobila pogonjenih na plin u proteklih nekoliko godina nije samo ekološka svest vlasnika vozila, iako ima i toga, nego (u većem broju slučajeva) ekonomska računica, pre svega zbog niske cene plina. Pošto je cena plina obično dvostruko niža od cene benzina po litru, s pređenih petnaestak hiljada kilometara godišnje korišćenje plina nekome se isplati već u prvoj godini eksploatacije. Dodatni plus prilikom korišćenja plina su produžen vek trajanja motora i katalizatora, povećana autonomija s dve vrste goriva i veća vrednost pri prodaji vozila.
Ugradnju plinskih instalacija na nove automobile s benzinskim motorima sve više nude i ovlašćeni uvoznici i njihovi serviseri. Ovakva ugradnja ide na ruku i vlasnicima vozila, jer im novi automobil posle te intervencije ostaje pod garancijom. Pred vlasnicima automobila kojima zastupnici ne izlaze u susret, kao i onima koji hoće da ugrade plin u polovni automobil u ponudi je mnogo ovlašćenih servisa koji nude ugradnju plinskih uređaja u automobile. Veliki broj instalatera znači široku ponudu različitih sistema koji se ugrađuju i velike razlike u cenama, ali orijentaciono se ipak mogu navesti cene po kategorijama automobila, odnosno njihovih motora.
Cene ugradnje plinskog uređaja za starija vozila s karburatorima obično se kreću od 180 do 250 evra, dok su cene za vozila s katalizatorom i direktnim ubrizgavanjem od 300 pa sve do 1.000 evra, što opet zavisi od samog motora i načina ubrizgavanja goriva u motor. Na sve to morate dodati i nekih sedamdesetak evra, koliko koštaju takse i atest za plinski sistem koji daju samo ovlašćene institucije.
Uz brojne pluseve koje donosi, plin ima i nekih minusa. Prvi je potrošnja, koja je viša za 10-15 odsto u odnosu na korišćenje benzina, ali to je zanemarljivo prema razlici u ceni. Još jedan nedostatak je i smanjenje prtljažnog prostora, jer se plinski rezervoari po pravilu postavljaju u prtljažnik. Ipak, i to se lako izbegne ako se umesto cilindričnog rezervoara postavi toroidni rezervoar na mesto rezervnog točka (naravno, kod automobila kod kojih je to moguće); tada se zapremina prtljažnika ne smanjuje, ali onda imate problem s rezervnom gumom. Veličine cilindričnih rezervoara su 45 do 120 litara, a toroidnih od 22 do 70 litara. U obe vrste rezervoara plin se puni do 80 odsto stvarne veličine. Međutim, danas, kad punionice postoje širom Srbije, to više i nije nedostatak, a uvek postoji i benzinski rezervoar kao rezerva ako nestane plina.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com