Rashladni sistem automobila podložan je brojnim sitnim kvarovima koji ometaju njegov rad i prete pregrevanjem motora. Veliki neprijatelj hlađenja je prljavština, jer deluje kao izolator. Prljavština na rebrima hladnjaka otežava strujanje vazduha i pogoršava hlađenje. Loše deluju i masne naslage na bloku i glavi motora, zbog čega je preporučljivo ponekad temeljno oprati motor.
Kvalitet i starost rahladne tečnosti takođe utiče na rad, pa je valja menjati svake dve-tri godine. Zbog velike brzine strujanja vazduha, tokom vožnje u rešetkastom saću talože se ostaci insekata, a kamenčići koji se velikom brzinom zabijaju u hladnjak prave velika oštećenja. Tako se otežava strujanje vazduha i smanjuje površina preko koje se izmenjuje toplina. Hladnjak prekriven mušicama i prljavštinom postaje neefikasan, pa motor lako može "prokuvati".
Čišćenje hladnjaka je jednostavno. Posle skidanja prednje maske, hladnjak očistite starom četkicom za zube, vodom i deterdžentom. Hladnjak je potrebno oprati s obe strane pa ga zatim dobro isprati jakim mlazom vode. Ako je moguće, dobro ga je posle pranja izduvati vazduhom pod visokim pritiskom. Iskrivljena i savijena rebra mogu se ispraviti uz pomoć specijalnog "češlja" ili klešta s tankim vrhom. Pri tome treba biti pažljiv da se rebra ne oštete ili ne slome.
Prilikom čišćenja detaljno pregledajte hladnjak, gumena creva i spojeve. Dotrajala creva treba odmah zameniti. Ako se ventilator motora ne uključuje ni pri najvećim vrućinama, to može biti znak za uzbunu, jer može izazvati opasno prokuvavanje rashladne tečnosti. Tada je najbolje posetiti specijalizovanog mehaničara.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com