Porodice lutaka koje služe za ispitivanje sigurnosti automobila imaju neprocenjivu ulogu u stvaranju sigurnijih automobila sutrašnjice. Cena jedne takve lutke može biti i do 140.000 evra, a u Volvo-u postoji više od sto pripadnika ove "gumene" porodice. Unapređene lutke za testiranje uključene su u sva nova istraživanja i razvoj sigurnosti automobila. Lutke predstavljaju vozača i saputnike u vozilu. Pomoću njih stručnjaci za sigurnost iz Volvo-a otkrivaju kako se čovek povređuje u slučaju nesreće.
"Izuzetno je teško napraviti takve lutke. Cilj je da se postigne što veća sličnost s pravim ljudskim bićem. U isto vreme lutka mora biti i čvrsto oruđe. Jedan veoma uspešan primer je iz devedesetih godina, kada su švedski stručnjaci izradili lutku za ispitivanje udara u zadnji deo automobila. Ova lutka, s veoma precizno izrađenom kičmom, sada se koristi u celom svetu za istraživanje trzajnih povreda vrata", kaže Lota Jakobsen, biomehaničarka i specijalista za sigurnost u istraživačkom centru Volvo-a. U Volvo-u cela porodica usavršenih lutaka ima 19 članova – osam odraslih i 11 dece. Najmanja lutka dete jeste novorođenče teško tri kilograma. Pripadnici te porodice su različitih oblika i mogu se kombinovati za različite namene, a zajedno čine ukupno više od 100 mogućih oblika. Porodica je toliko velika, jer treba "pokriti" decu i odrasle osobe različitih starosnih grupa i veličina, kao i sve verzije mogućih nesreća.
Prve lutke za ispitivanje sigurnosti izrađene su polovinom šezdesetih godina prošlog veka i bile su prilično jednostavno dizajnirane. Danas postoji više tipova lutaka – evropske, američke, kao i lutke za posebne namene kao što su prednji, bočni i zadnji sudari. U želji da standardizuju lutke za celi svet, istraživači danas rade na izradi standardizovane lutke. Taj posao traje već više od deset godina i govori o tome koliko je lutka kompleksno oruđe za merenje. Lutke svakodnevno udaraju u zid bez dizanja buke i mogu podneti oko pet sudara pre "rehabilitacije" (ili rekalibracije, to jest ponovnog podešavanja).
Dok traje proces kalibracije, lutke se ispituju i prilagođavaju za nove testove. Slomljeni delovi se menjaju i proveravaju se različiti parametri merenja. Veoma je važno da se lutke ponašaju isto u svim testovima, što je i razlog redovnog "sistematskog pregleda". Pošto je lutke moguće popravljati i menjati im delove, one su skoro neuništive. Prave lutke veterani postoje u sigurnosnom centru Volvo-a više od 30 godina i bile su uključene u više stotina sudara. Ovo samo naglašava njihovu čvrstoću. Postoji oko 100 mernih tačaka na svakoj lutki i one se koriste kako bi se zabeležile sile koje deluju na lutkinu glavu, vrat, kičmu, grudni koš, kukove i noge za vreme sudara. Informacije koje se dobiju od lutaka čuvaju se u računaru i svaki test se posle toga ocenjuje. To inženjerima omogućava da detaljno saznaju kolike sile su lutke podnele i kako su te sile bile raspoređene za vreme sudara.
Zahvaljujući biomehaničkim istraživanjima, inženjeri mogu da izračunaju kolike sile mogu da podnesu određeni delovi ljudskog tela pre nego što ih sila sudara ozbiljno povredi. Danas se inženjeri sve više oslanjaju na virtuelne lutke koje postoje samo kao deo računarskih programa. Pošto se radi s virtuelnim lutkama, lakše im je da menjaju težinu i visinu, pa je i mnogo jednostavnije doći do sličnosti s različitom ljudskom građom. Ipak, mora se reći da će prave lutke za testiranje još dugo živeti i raditi zajedno sa svojim virtuelnim rođacima iz računara.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com