Oko 200.000 Evropljana godišnje zadobije trzajne povrede vratnih pršljenova, odnosno, 72 odsto vozača, kod se nalazi za upravljačem automobila, loše sedi! Čak 72 odsto vozača, pokazala su istraživanja, pogrešno postavlja naslon za glavu na sedištu automobila, ili vozi automobile u kojima se nasloni uopšte ne mogu podesiti, ili tih naslona za glavu uopšte i nema, što je, nažalost, kod nas dosta čest slučaj, pogotovo ako se radi o modelima automobila koji su više primerci oldtajmera nego savremeni automobili.
Dakle, samo 28 odsto vozača postavlja naslone u pravilan položaj, to jest dovoljno visoko i dovoljno blizu glave kako bi sprečili povredu glave u slučaju sudara. Preporučuje se da naslon bude u visini temena, kao i da dodiruje zadnji deo glave. U suprotnom, u sudaru će verovatno doći do povrede vratnih pršljenova. Trzajne povrede vratnih pršljenova najčešće nastaju prilikom sudara u kojima jedno vozilo sa zadnje strane udari u drugo. Glava vozača prednjeg vozila u tom slučaju je njegov najranjiviji deo, jer telo sa sedištem naglo kreće prema napred – a glava ostaje. Ako naslon ne zadrži glavu, može doći čak i do toga da se vrat potpuno iskrene unazad (tzv. hiperekstenzija).
Pored toga što moraju prema svojoj konstituciji namestiti naslon za glavu – ako u konkretnom automobilu postoji – vozači u vezi s ovim mogu učiniti još samo to da se odluče za kupovinu sigurnijeg vozila. Zaštita vrata bitno varira od automobila do automobila. Istraživanja su pokazala da Volvo i Saab imaju najsigurnije naslone za glavu, a kad bi i ostali proizvođači automobila sledili njihov primer i one koji su razvili najbolju tehnologiju izrade sedišta za automobile i naslona za glavu, hiljade ljudi bi izbeglo trzajne povrede vrata.
Procenjuje se da oko 200.000 Evropljana godišnje zadobije takve povrede vrata, a od tog broja njih 2.000 doživotno trpi posledice te povrede. Na trzajne povrede vrata otpada čak 80 odsto povreda u saobraćajnim nesrećama, a evropska osiguravajuća društva, prema objavljenim podacima, zbog trzajnih povreda vrata godišnje isplate oko 2,5 milijarde evra.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com