Na ivicama stakala u automobilima i autobusima često može da se vidi crna linija i iznad nje crne tačkice. Negde od 1950-ih na ovamo proizvođači automobila počeli su da koriste lepak kako bi prozor bio stabilan i to je bilo bolje rešenje od metalne podloge. Lepak je bio bezbedniji, ali ipak nije bio estetski zadovoljavajući.
Crna boja je zapravo keramička boja, a služi da sakrije lepak. Osim toga, boja je zapečena što znači da je neuništiva. Ono služi da drži prozor na mestu i pritom sakriva lepak.
Što se tiče tačkica, one su tu da izvrše estetski prijatan prelaz iz debelih crnih linija u prozirnost stakla. Tačke nisu nasumično postavljene. One postaju sve ređe što su udaljenije od crne linije.
Takav uzorak je estetski prihvatljiviji jer nema naglih prelaza. Međutim, čak ni tačkice nisu samo za ukras. Njihova druga svrha, osim vizualnog efekta, je kontrola temperature. Kako bi staklo prilikom izrade moglo da se savije, zagreva se. Staklo obojeno u crno zagreva se brže od ostatka. Tačkice su tu da raspodele toplotu malo ravnomernije, što sprečava pucanje, piše Reader’s Digest.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com