Sredinom jula ove godine prosečna cena benzina u svetu iznosila je 1,33 dolara po litru.
Najjeftiniji litar benzina na svetu je u Angoli, gde košta svega tri evrocenta (0,029 evra). U Egiptu ćete litar platiti 0,279 evra, a u Venecueli 0,31 evra. Manje od 40 dinara po litru košta i u Iranu i Libiji.
U Rusiji je takođe dosta jeftiniji nego u ostatku Evrope, pa litar košta 0.57 evra.
Objašnjavajući zašto su u tim zemljama cene goriva toliko niske, Džonatan Ernest, pomoćnik profesora ekonomije na Veatherhead School of Management na Univerzitetu Case Vestern Reserve, je rekao: „Generalno gledano, zasniva se na silama ponude i potražnje. Većina ovih zemalja je na Bliskom istoku gde postoji velika ponuda, a ne velika potražnja. Oni takođe nemaju mnogo dodatnih troškova sa porezima i ne moraju da transportuju naftu jer ona izlazi iz zemlje.“
Drugi razlog, prema Tomu Sengu, docentu na Neeley School of Business na Teksaškom hrišćanskom univerzitetu, jeste subvencionisanje.
„Svaka od ovih zemalja na ovoj listi proizvodi određeni nivo nafte, tako da imaju zalihe, ali neke poput Saudijske Arabije takođe prodaju sirovu naftu i gas sa popustom svojim stanovnicima“, kaže on.
S druge strane, evropske države dominiraju vrhom liste, pa su, uz Hong Kong, Monako, Island, Lihtenštajn i Holandija u top pet zemalja po ceni litra goriva.
U Hong Kongu litar benzina platićete skoro 3 evra (2.94), odnosno 344 dinara, u Monaku košta 2,13 po litru , na Islandu 2,019 evra, a u Lihtenštajnu i Holandiji oko 1,9 evra po litru.
Postoji mnogo razloga zašto je gas znatno skuplji u ovim zemljama. „Neke od ovih su male nacije koje gorivo ne mogu iskopati iz zemlje“, kaže Ernest. „Umesto toga, moraju da isporuče milijarde litara, a zatim moraju da shvate kako da to poboljšaju. To je skupo.”
Takođe postoji nedostatak pregovaračke moći velikih razmera. Bez toga, ne dobijaju najbolju cenu pri kupovini.
Drugi razlog mogu biti napori zemlje da se udalji od fosilnih goriva zbog zabrinutosti za životnu sredinu i pokušaja da se zaustavi klimatske promene. Dodavanje poreza povećava cenu i smanjuje upotrebu.
„Neke evropske zemlje ulažu napore da smanje vožnju, pa je oporezuju i obeshrabruju“, kaže Ernest. „Kratkoročno gledano, ljudi će možda ići na manje putovanja, ali na duge staze to je lakši prelazak na druge načine prevoza.“
Na primer, 2023. Holandija, koja ima peti najskuplji benzin na svetu, imala je i najveći porez na naftne derivate u Evropskoj uniji, od 3,25 dolara po galonu., odnosno 0,85 po litru.
Poređenja radi, u Srbiji litar benzina 176 dinara ili 1,5 evra, a od zemalja u regionu, najjeftinije ga plaćaju stanovnici Bugarske, Severne Makedonije, Rumunije i BiH.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com