Evropsko tržište automobila uverljivo je najbogatije ponudom. Kupci na Starom kontinentu, pored osnovnih modela, mogu da uživaju i u njihovim varijacijama. Pre svega, za to možemo da zahvalimo najsnažnijoj svetskoj automobilskoj industriji, dugoj tradiciji, ali i velikoj zahtevnosti koja odlikuje evropske potrošače. Tako će jedan prosečan ljubitelj Renault-a, ako poželi kompaktni gradski automobil francuskog proizvođača, moći da bira između standardnog kompakta i karavanske verzija grand tourer-a. Ali, to nije sve, uskoro će se ovoj dvojici pridružiti i Clio topless targa, vrlo verovatno sedan varijanta istog modela, a ne bi nas čudilo da se negde u dizajnerskim studijima krije i neki crossover ili SUV. Mogućnosti su jednostavno – neslućene.
Istina je da će se, kako god okrenete, ubedljivo najbolje prodavati izvorni, originalni kompaktni Clio, ali Renaut ne može sebi da dozvoli takav luksuz da kupac ode nekom drugom proizvođaču samo zato što on nema određenu karoserijsku verziju u ponudi. Dodajte gornjoj listi od nekoliko različitih modela istog vozila izbor između desetak motora i nekoliko različitih nivoa opreme i brzo ćete shvatiti zašto se na određene modele automobila čeka i po šest meseci.
Ali da se vratimo na Renault Clio GT. Nažalost, GT nije skraćenica za Gran Turismo, već za Grand Tour. Iako je u osnovi reč o standardnom Renault Clio-u, koji je nazad produžen, to je primetno drugačiji automobil. Treba očekivati da će Grand Tour birati ljudi kojima je prtljažni prostor podjednako bitan kao i ukupne dimenzije automobila. Njih će verovatno oduševiti činjenica da su Francuzi uspešno spojili naizgled nespojivo – kompaktne dimenzije i pohvala vrednu prostranost.
Tako će mali Renault Clio GT s oborenom zadnjom klupom moći da primi brdo stvari, to jest, do 1.300 litara zapremine. Da epitet Grand – "veliki", nije tu samo zbog marketinga dokazuje i razlika u prtljažnom prostoru između kompaktne verzije i karavanske verzije Clio-a, a koja s podignutim sedištima iznosi skoro 100 litara zapremine, odnosno 150 prema čak 240 litara. Tu razlikama nije kraj, one su očigledne i u vožnji. Uprkos maloj zapremini Clio-ov 1,2-litarski četvorocilindraš pomoću turbopunjača razvija čak 100 KS, što je više nego dovoljno za dobre performanse. Maksimalna snaga moguća je na 5.500 obrtaja u minutu, dok je obrtni moment od 145 Nm na raspolaganju već na 3.000 obrtaja u minutu. Pohvale idu na račun uverljivih kočnica, koje nude kratak zaustavni put s pravovremenom aktivacijom ABS-a. Nažalost, iste se pohvale ne mogu izreći na račun električnog servo upravljača, kojem nedostaje osećaja i preciznosti, kao ni na račun menjača, koji je povremeno sklon zapinjanju.
Vešanje Renault Clio GT-a dovedeno je do savršenstva, prašta i najčešće greške, i vrlo ga je teško naterati na nekontrolisano ponašanje. Na sve to, nudi izuzetnu udobnost po razrovanim putevima. Francuzi se hvale da je Clio postigao pet zvezdica na Euro NCAP-ovom crash testu i da je, uz Fijatov "grande punto", najsigurniji automobil u klasi. Istina je da automobil dolazi s vrednom i bogatom serijskom opremom, čak osam vazdušnih jastuka, ABS-om i ISOFIX-om na svim putničkim sedištima, kao i izuzetno jakim putničkom prostorom, ali sve se to odrazilo na masu automobila i, naravno, na performanse. Ipak, sa sigurnošću možemo tvrditi da će kupci Renault Clio GT-a najčešće biti porodični ljudi kojima su prostor i sigurnost važniji od performansi, pa mu se nešto slabije performanse od kompaktne verzije ne mogu uzeti kao loša osobina.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com