Britanci voze levom stranom puta, što je suprotno kako se vozi u celoj Evropi, ali to nije karakteristično samo za Veliku Britaniju već i za 15-ak anglosaksonskih država.
Procenjuje se da oko 35 posto svetske populacije vozi levom stranom, a od većih zemalja to pravilo važi u Australiji, Novom Zelandu, Irskoj, Indiji, Japanu, nekim karipskim ostrvima, a u EU na Kipru.
Vožnja u tim zemljama je često opasna za vozače koje su navikle na vožnju desnom stranom.
Jedno od objašnjenja krije se u tome da je za srednjovekovne mačevaoce na konjima imalo smisla držati se leve strane kako bi im desna ruka bila bliže protivnicima. Onih 10 do 15 posto levorukih vitezova verovatno se jednostavno moralo naterati na to, piše Reader’s Digest.
Montaža i demontaža viteške opreme i konja bili su takođe lakši sa leve strane konja i sigurniji uz ivicu puta nego u centru.
Stvari su se promenile kasnih 1700-ih, kad su se veliki vagoni, koje je vuklo nekoliko parova konja, koristili za prevoz poljoprivrednih proizvoda u Francuskoj i SAD.
U nedostatku vozačkog mjesta u vagonu, vozač je sedio na zadnjem lijevom konju, slobodne desne ruke i koristio bič kako bi konje održavao u pokretu. Budući da je sedeo s leve strane, želeo je da drugi vagoni prolaze s njegove leve, pa se držao desne strane puta.
Britanska vlada odbila je odustati od uvriježenog načina vožnje, a 1773. je uvela Opšti zakon o putevima, koji je uvodio vožnju levom stranom. To je kasnije potvrđeno i Zakonom iz 1835. godine.
U međuvremenu, Francuska je nakon revolucije, pod njihovim levorukim vladarom Napoleonom, prihvatila trajni pomak prema vožnji po desnoj strani puta, prenosi Kliks.ba.
Britanci i Francuzi delili su tada svu moć u mnogim krajevima sveta, pa se način vožnje širio kao deo brze kolonizacije koju su sprovodili, tako da su zemlje koje su kolonizovali morale da preuzmu „njihov“ nacin vožnje kao obavezan.
To objašnjava zašto u bivšim britanskim kolonijama, poput Australije, Novog Zelanda i Indije vozači voze levom, dok u bivšim francuskim kolonijama, poput Alžira, Obale Slonovače i Senegala voze desnom stranom.
Kada je Henri Ford predstavio svoj Model T 1908. godine, vozačko je mesto bilo s leve strane, što znaci da će automobili morati da voze s desne strane puta kako bi putnici mogli da izađu iz automobila na ivičnjak.
To je uticalo na promenu u mnogim zemljama poput Kanade, Italije i Španije, koje su tokom 1920-ih godina promenile način vožnje tako da voze desnom stranom, a veći deo Istočne Evrope sledio je primer u deceniji iza toga. Tek 1967. godine švedski vozači počeli su voziti desnom stranom.
Britanci, međutim, ne menjaju pravilo i verovatno neće nikada, piše Reader’s Digest.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com