Vozači se često odlučuju da umesto popravke isključe EGR ventil i druge komponente iz sistema. Zašto je to pogrešno?
Motori savremenih automobila imaju EGR ventil (“Exhaust Gas Recirculation Valve”), koji se može naći i pod imenom AGR ventil, što je skraćenica nemačke reči “Abgasrückführungsventil”, a u pitanju je je ventil odgovoran za recirkulaciju izduvnih gasova. Reč je o sistemu čiji je cilj smanjenje toksičnosti izduvnih gasova – uglavnom smanjenje količine azotnih oksida, piše sajt Automobili.ba. Azot sam po sebi nije toksičan i glavna je komponenta vazduha koji nas okružuje. Međutim, njegovi oksidi su otrovni i dovode, između ostalog, do respiratornih poremećaja.
Reakcija koja dovodi do stvaranja azotnih oksida odvija se pod uticajem temperature, pritiska i odgovarajuće količine kiseonika. Tako su dizajneri motora došli na ideju da određenu količinu izduvnih gasova vrate u usisni sistem, gde se mešaju sa usisnim vazduhom, što smanjuje količinu kiseonika koja dospeva u komore za sagorevanje.
Kada se otvara EGR ventil
EGR ventil se otvara kada motor radi pri niskom do umerenom opterećenju, dok se u situacijama gde je potrabena veća snaga motora on zatvara. Nažalost, čađ u izduvnim gasovima se vremenom nakuplja u vodovima i EGR ventilu, uzrokujući na kraju ozbiljnije probleme koji rezultuju paljenjem lampice “check engine”. Važno je napomenuti da bi u funkcionalnom motoru količina čađi trebalo da bude mala. Ta količina se povećava kada motor ima problema sa sagorevanjem ulja, istrošenim diznama ili oštećenim turbopunjačem. Razlog može biti i nepravilno odrađen “chiptuning”, što uzrokuje dim. U tim situacijama zamena EGR ventila neće učiniti mnogo – uskoro će se ponovno začepiti. EGR ventil je često otvoren. Kao rezultat toga, izduvni gasovi teku širokim mlazom do cilindara. Posledica je neravnomeran rad motora (posebno u leru), poteškoće s pokretanjem, pad dinamike ili se pali lampica “check engine”.
Možete ga pokušati rastaviti, zatim mehanički i hemijski ukloniti čađ (npr. pranjem ventila kerozinom ili sprejom za čišćenje kočnica), a zatim aktivirati upravljački element izduvnih gasova. To bi trebalo doneti poboljšanje za barem nekoliko hiljada kilometara. Ventil se takođe može zameniti, dok se neki odlučuju da ga potpuno uklone fizičkim zatvaranjem ili softverskim gašenjem.
EGR ventil – zašto je pogrešno ukloniti ga?
Zbog nekoliko razloga. Motoru sa uklonjenim EGR sistemom trebaće duže da se zagreje na radnu temperaturu. Da bi se to postiglo, možda će biti potrebno preći i do 5 km više od automobila sa EGR-om. To je velika razlika ako vozite u gradu.
To je zato što mnogi automobili imaju EGR hladnjake koji prikupljaju toplotu iz izduvnih gasova kroz tečnost koja cirkuliše u rashladnom sistemu. Pre nego što dostignu radnu temperaturu, mnogi dizelaši neugodno zveckaju i imaju nisku radnu kulturu. S obzirom da se motor sporije zagreva, potrebno je više vremena da postigne radnu temperaturu. Ljudi koji su odlučili da uklone EGR takođe su primetili da neki motori bez EGR održavaju nižu temperaturu i na putu. Kao što je navedeno, EGR je takođe odgovoran za snižavanje temperature u komorama za sagorevanje. U ekstremnim situacijama nedostatak ovog sistema može uticati na dizne ili turbopunjače, koji su dizajnirani za rad u specifičnim uslovima. I, na kraju, ono najvažnije – uklanjanjem ERG-a vaš automobil će emitovati znatno veću količinu azotnih oksida, koji su izuzetno štetni po zdravlje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com