Suprotno često mišljenju da je dobro nakon paljenja motora zimi „pustiti ga da se malo zagreje“, takva je praksa potpuno pogrešna jer skraćuje vek motora automobila.
Naime, iako se taj ritual održao sve do danas kroz generacije vozača, naših očeva i dedova, taj šoferski postulat o zagrevanju motora na mestu pre pokretanja danas više ne vredi. Kad ujutro oko nule ili na debelom minusu sedamo u ledeni automobil nema potrebe našu smrznutu mašinu zagrevati na mestu. Razlog: benzin snažno rastvara pa takva praksa može ukloniti ulje sa stenki cilindara što vodi do habanja i usto, ostaviti motor upaljenim i čekati kako bi se podigla radna temperatura samo troši gorivo.
Zagrevanje motora na mestu traje duže nego u vožnji, ulje se intenzivnije degradira i delovi više habaju. U praznom hodu rad motora sagori manje goriva nego u vožnji, oslobađa se manja količina toplotne energije, a rad u „leru“ zbog lošijeg procesa izgaranja goriva dovodi do toga da se nesagoreno gorivo pretvara u uljni film i završava u karteru.
Današnje nove generacije motora imaju senzore koji otkrivaju niske temperature u motoru, a ako se odmah krene, svi delovi motora se počinju ravnomernije zagrevati. Tada se i dostizanje radne optimalne temperature motora tokom ravnomernijeg opterećenja odvija brže jer je i podmazivanje motora efikasnije. Motor je na najkritičnijoj tački baš u prvim minutama rada.
Ipak i dalje ostaje pitanje, zašto se praksa zagrevanja motora na mestu zimi zadržala do danas? Nije ni to potpuno pogrešno, naprotiv. Ali, ne za automobile novijih generacija. Kod automobila starih dvadesetak godina i više, uvreženo mišljenje da je dobro nakon paljenja motora zimi ostaviti nekoliko minuta da radi kako bi se zagrejao i dalje vredi, prenosi Jutarnji. Kod starijih automobila čak je preporučljivo ostaviti ga da se zagreje mirno na mestu, a kada se krene na vožnju poželjno se držati manjih brzina i okretaja sredine skale, pa kada motor dostigne radnu temperaturu možete početi da vozite prema potrebi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com