Nasuprot onome što se misli, Dan zaljubljenih je jedan prastari praznik: 14. februara stari Rimljani su slavili boga Fauna, zaštitnika pastira, pri čemu bi poškropili zaljubljeni par krvlju žrtvenog jareta, kao blagoslov za srećnu i bogatu ljubav. U hrišćankoj eposi Valentin, mučenik iz III veka n.e. bio je svetitelj koga su poštovale mlade devojke nesrećne u ljubavi. Pre nego što će biti pogubljen na vešalima zaljubio se u Sibinilu, koja se zatim pobrinula za negovu sahranu. U pravoslavnom kalendaru, ovaj dan pripada sv. Trifunu.
Nakon te epohe, praznik je potpuno zaboravljen, dok je doživeo procvat u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama. Kod nas je došao nakon Drugog svetskog rata.
Da ne zaboravimo, na ovaj dan zaljubljeni razmenjuju poklone.
8. mart potiče iz 1910. godine, kada je osnovano prvo Međunarodno udruženje žena, sa sedištem u Kopenhagenu: ovaj datum obeležava požar koji se desio nekoliko godina ranije, u Sjedinjenim Državama, u fabrici tekstila u kojoj su radile samo žene, za vrlo nisku platu i bez ikakvog osiguranja. Od tada ovaj datum simbolizuje borbu žena za emancipaciju na polju posla, politike, društva, porodice.
Iako po tradiciji živahan i radostan, ovo je praznik oko kojeg se treba zamisliti. Tradicija nalaže da muškarac poklanja svojoj nadražoj grančicu mimoza, a poslednjih godina ovaj običaj je doveden u pitanje od strane samih žena, koje u njemu vide simbol jednog praznika koji je sam sebi cilj. Zbog toga bi bilo uputno da pre nego što će pokloniti cveće, muškarac prvo ispita šta o tome misli ona kojoj je to namenjeno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com