Kako sprečiti gluposti koje nam se omaknu bez razmišljanja složen je problem koji zaslužuje razmatranje u svakom pojedinačnom slučaju: ne treba biti brbljivac (čak samo iz statističkih razloga: što manje reči, to je manja verovatnoća da ćemo reći nešto pogrešno); ne morate da u „svakoj čorbi budete mirođija“, uvek i o bilo kome ili bilo čemu: nemojte se žuriti da nešto kažete; nemojte pokušavati da budete omiljeni po svaku cenu i u svakom momentu: ponekad gaf može biti preterano poveravanje u nekom pogrešno procenjenom „dobrom“ odnosu. Iznad svega, i sasvim prirodno – prethodno dobro razmislite. Ne postoje sigurne metode za izbegavanje gafova, ponekad se omaknu i čak najpristojnijim osobama koje se dobro kontrolišu.
Kada ste već napravili štetu (tj. rekli ste nešto što nije za priču), nemojte od toga praviti dramu: dovoljno je da ste toga svesni. Ako su oko Vas osobe koje su Vam stvarno prijatelji, svakako će shvatiti da niste to učinili namerno. U svakom slučaju, odmah prestanite da pričate: ostali će shvatiti vašu nelagodnost kao pošteno priznanje krivice. A iznad svega nemojte krenuti da se izvinjavate; u pokušajima da se opravdate rizikovaćete da kažete još neku pogrešnu reč ili rečenicu, što će samo pogoršati situaciju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com