Umetnost konverzacije, koja je nekada negovana sistematično i „naučnički“, i danas ponovo osvaja teren zahvaljujući prirodnom rastu kontakata: učiniti da se neka osoba dobro oseća, upoznati je bolje preko dijaloga jeste još jedna sposobnost na kojoj svako od nas treba da poradi. Iz praktičnih razloga i iz istinskog zadovoljstva.
Pravila su brojna, ali se sva mogu sažeti u jednom stavu diskrecije, pažnje prema drugome, skromnosti i simpatije. Ne razmećite se nikad prijateljstvima ili rođačkim vezama iz visokih krugova: bilo da je to istina ili ne: ostavićete utisak da morate da ih navedete jer vi sami nemate ništa interesantno da ponudite.
Nemojte preterano koristiti strane reči, i to izgovarane s afektivnošću; već ste izazvali osećaj dosade i antipatije.
Ako budete izgledali rezervisano i kao da Vam je dosadno ono o čemu se priča sagovornik će pomisliti da je zapravo on taj koji Vam dosađuje.
Nemojte voditi glavnu reč u razgovoru, upuštajući se u duge monologe na bilo koju temu; suprotan stav, koji daje više rezultata i opušta, jeste postavljati sagovorniku pitanja i često ga podsticati na iznošenje svog mišljenja, ne prekidajući ga: u tom slučaju ćete možda nešto i naučiti; ako samo vi pričate, sigurno je da nećete.
Nemojte nikome protivrečiti napadno i agresivno, štaviše, ako Vas uhvate u kontradiktornosti, nemojte se i dalje izvlačiti i pričati bajke: umesto toga imate šansu da pokažete svoju inteligenciju ironičnom opaskom na svoj račun.
Ako od samog početka uvidite da postoji suštinsko neslaganje sa sagovornikom, bolje je krenuti od manje važnih stvari u kojima ste bliži, ili voditi razgovor ka definitivno lakšim temama. U slučaju da se u razgovor uključi više ljudi, uvek sačekajte pre nego što se umešate: ova situacija se može sjajno iskoristiti da se pokažete kao osoba koja ume da sasluša sagovornika i da izbegne nagle poteze i nepotrebnu diskusiju.
Sledi nastavak.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com