Ko puši to radi jer to voli. Nije nemoguće ostaviti cigarete, ali to sigurno znači odreći se jednog zadovoljstva; zbog toga svako treba sam da donosi svoje odluke. Nemojte prema pušačima da se postavljate kao propovednik ni kao nemilosrdni sudija. Vaše osude im sigurno neće pomoći da ostave pušenje, naročito ako im to nametnete nervirajući ih.
Pušač će se svim sredstvima (i to s pravom!) boriti za svoje pravo da sebi priušti zadovoljstvo, kao i za svoju ličnu slobodu. Uobičajene kritike protivnika pušenja uvek su iste: „Uvek taj smrad“, „Ne znaš koliko sam sebi štetiš“, „Prošle godine su od raka na plućima umrli…“, „Prokleti narkoman“. Mogli bismo i da nastavimo.
Kao što se vidi, sve su to optužbe koje se zasnivaju na psihološkom terorizmu i nedostaku tolerancije, što nema veze sa civilizovanim ponašanjem.
Protiv pušača postoje zakonske norme i moralne osude pola sveta: samo im vi još trebate. Ljubazno im skrenite pažnju na to koliko je dim štetan; ako se nađete pored natpisa kojim se brani pušenje, prihvatljivije je i simpatičnije našaliti se: „Pazi, ovde je kažnjivo“, a nikako: „Što ovde pušiš? Zar ne vidiš natpis?“ Ako vam je pušač u gostima, nađite mu pepeljaru, provetravajte prostoriju i koristite sveće protiv dima. Osim dobroćudnog osmeha upućenog pušaču, učinite da se oseća prijatno, nemojte mu prigovarati zbog njegove cigarete. Sledeći put će on biti taj koji će vam uzvratiti ljubaznost, i znati da ceni vaše gostoprimstvo i toleranciju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com