Svi mi dolazimo u kontakt sa mnogo ljudi u toku godine, meseca, pa čak i u istom danu. Bilo da se radi o slučajnim susretima, profesionalnim, prijateljskim ili ljubavnim, za svaki postoje različiti načini ponašanja: izuzimajući najintimnije odnose (porodične, prijateljske, kolegijalne), gde su spontanost i iskrenost jedina pravila, u ostalim situacijama ponašanje treba da bude ljubazno i bez preteranog poveravanja, naročito u profesionalnim odnosima. Čak i u situacijama gde je dugogodišnje prijateljstvo ima svoju težinu, dobro je imati na umu poneki znak pažnje.
Valjda je nepotrebno podsećati na to da ne treba druge opterećivati sopstvenim glavoboljama, kao da je strašno nešto što samo nas pogađa; da se gosti ne dočekuju u papučama ili u neprikladnoj odeći; da je bolje na vreme shvatiti kada onaj drugi ne želi da sluša naše ispovesti, ili kada mišljenje izraženo s uverenjem da će naići na opšte odobravanje, zapravo i nije najbolje primljeno. A da ne govorimo o dobrosusedskim odnosima: prvo pravilo je da se međusobno ne uznemiravamo: ako su, na primer, Vaši susedi i Vaši dragi prijatelji, ne treba im banuti u kuću pod bilo kakvim izgovorom: privatnost je potrebna – svima.
U sledećim prilozima pogledaćemo sve ovo kroz primere.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com