Vrlo važan trenutak je izbor jela. Bilo bi dobro da pre nego što uđete u restoran već imate kakvu-takvu ideju o tome šta želite da jedete, naročito ako dobijete dugačak i složen meni (kao u kineskim restoranima). Time ćete izbeći da ova procedura počne da vam ide na živce. Obično kelner strpljivo sačeka da dobro promislite o svom izboru, ali dešava se povremeno, naročito u picerijama, da isti taj konobar nastavi da služi druge goste i, kada vi shvatite šta bi vam prijalo, morate da sačekate da se dečko vrati. Zato nemojte previše razmišljati, već se unapred pripremite.
Dalje, vezano za izbor, nemojte nametati vaš prefinjen i egzotičan ukus koji sigurno neće biti zadovoljen u restoranu koji ste izabrali. Niti pak, dok pregledate izbor hrane, treba glasno da izračunavate kalorije u ovom ili onom jelu: tačno je da je ova vrsta procene presudna u svakom našem izboru; malo manje kada vas neko sluša: prvo, jer sprečavate drugu osobu da stvori sopstvenu mentalnu sliku o tome šta unosi u svoj organizam; drugo, jer hrana u restoranu ima posebnu estetiku i atmosferu, koja se loše slaže uz izračunavanje štete koju sebi nanosite. Treće, jer ćete ostaviti utisak osobe koja ne ceni životna zadovoljstva, koja je znači dosadna i koju treba izbegavati.
Ako treba izbegavati snobovski stav prema hrani, isto tako treba upamtiti da je i suprotno ponašanje negativno: da jedemo kao ptičica, ili naručimo potpuno normalne stvari u izuzetno luksuznom restoranu. To je nepotreban snobizam, koji je više usmeren na to da pokvari ukus i veče nego što odražava istinski lični izbor: svaki restoran ima svoje ime, i vezano za to, odgovarajući imidž i publiku. Ako vam se ne sviđa, izvolite potražiti neki drugi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com