Osećaj za granicu: kada se igra u pare

U situacijama u kojima je novac ulog, prihvatite igru samo ako ste u stanju da pratite (čitaj: platite) određenu svotu, za koju se može ispostaviti da je prilično visoka. Dugovi se i danas, kao i ranije, odmah plaćaju: u pitanju je čast, a ne praktičnost.

U praksi je više zastupljeno i prihvatljivije je da se ne igra za novac: partija neće izgubiti na vrednosti ako prijateljstva i novčanici ostanu netaknuti – veče se završi bez obešenih noseva a sa tapšanjem po ramenu.

Zadržali smo se malo duže na sportu i igri jer, kao što smo videli, to su situacije kada je osećaj za granicu stavljen na opasnu probu; primeri koje smo naveli za partije ili utakmice mogu poslužiti kao pravilo i za mnoge druge životne situacije: ne treba se hvaliti, nametati sopstvene manije, ne pokušavati potisnuti drugoga, paziti na tuđe raspoloženje… mogli bismo nabrajati u beskraj. Možemo dakle nastaviti sa drugim situacijama u kojima je inteligenciji svih nas prepušteno da „pogodi granicu“.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com