Nekada je komunikacija preko pisama bila vrlo raširena. Već više desetina godina telefon zamenjuje epistularnu tradiciju, ali poslednjih godina mladi ponovo otkrivaju pisma. Većina ljudi, međutim, retko piše pisma, i teško uspe da sastavi više od nekoliko redova.
Papir i olovka
Izbor papira ima svoju ulogu i, prirodno, svaki tip papira ima svoje prednosti i mane.
Gladak papir odgovara bilo kojem sistemu pisanja, i vrlo je adekvatan za formalnu komunikaciju.
Hrapav papir se koristi za intimne i porodične poruke i uz njega idu olovke, flomasteri, naliv-pera.
U istinski jedinstvenim prilikama (venčanja, proslave diplomskog, rođendani osoba do kojih nam je naročito stalo) može se koristiti upijajući papir: maksimalni efekat se postiže mastilom ili četkicom, ali treba imati slikarskog dara, čak i da bi se postigli mali ali prijatni specijalni efekti.
Reciklirani papir u sebi sjedinjuje i kvalitete hrapavog i upijajućeg papira. Pored mastila i četkice, namenjen je za kvalitetne hemijske olovke, a pokazuje da se radi o osobi sa diskretnim osećajem za životnu sredinu.
Ako imate papir za pisma sa zaglavljem, na njemu treba da stoji, pri vrhu ili s desne strane, samo vaše ime, prezime, adresa i broj telefona: treba, dakle, umereno da izgleda. Cvetići, oblačići, razni likovi ili profili dolaze u obzir ako osoba koja piše pismo ima od 12 do 16 godina. Važno pravilo: nemojte za privatnu prepisku koristiti papir sa zaglavljem firme, čak i ako ste vlasnik ili na nekoj drugoj rukovodećoj funkciji.
Ako koristite hemijsku olovku, setite se da se koristi samo plava ili crna boja; izbegavajte da pišete pisma crvenom ili zelenom olovkom, a još manje grafitnom.
Rukom pisano pismo je mnogo ličnije, ali se i pisaća mašina i kompjuter s punim pravom svrstavaju među „sprave za pisanje“. Ono što je važno jeste da se svojeručno potpišete. Rukom treba ispisati i čestitke, kao i izjave saučešća.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com