Iza ove, na izgled složene operacije, krije se jednostavna logika: idući sdesna nalevo, kod svakog mesta, stavljamo pribor po redosledu korišćenja. Ne radi se uopšte o „lepom stilu“, već o funkcionalnosti.
Izuzev u jednom slučaju: za levoruke učesnike trpeze, u skladu sa logikom funkcionalnosti, pribor i ostalo bi trebalo da budu postavljani sleva nadesno. U suprotnom, da ne bi kvario harmoniju za stolom, oni će se sami odreći ovog obrnutog reda.
U međuvremenu, jedna od osnovnih stvari je da postavimo beli stoljnjak ili u tonu sa bojom nameštaja. Pomalo izlazi iz upotrebe američki stil, da svaki učesnik za trpezom ima svoj podmetač.
Situacija oko tanjira treba da bude sledeća: sa krajnje desne strane stavite kašiku: supe su najčešće prvo jelo. Levo od kašike, tj. između nje i tanjira ide nož, oštricom okrenut ka tanjiru; viljušku stavljate levo od tanjira. Nož i viljuška se obično zajedno koriste za skoro sve vrste jela. Iznad tanjira stavlja se pribor za desert: prva do tanjira biće kašika, čija je drška okrenuta nadesno; potom viljuška s drškom okrenutom ulevo, i nož sa oštricom okrenutom ka tanjiru, a drškom udesno.
Ovo je osnovni pribor, bez kojeg se ne može. Moguće je da tokom ručka bude više jela, što bi zahtevalo druge viljuške, kašike, noževe, koji će se na početku predvideti i staviti na sto: imaćemo ipak maksimalno tri kašike, tri noža, tri viljuške. Samo u Sjedinjenim Državama (naravno, gde bi drugo?) običaj je da se stavlja bezbroj kašika, viljuški i noževa oko tanjira. Za ribu je namenjen poseban nož, bez oštrice; čak i za sir postoji specijalan nož, sa vrškom zaobljenim i s dva šiljka. Kompletan set za jednu osobu može imati do 24 komada: kao što je već rečeno, ne smeju svi istovremeno da budu na stolu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com