Pozorišne predstave su možda najstariji vid javne zabave u istoriji čovečanstva i imaju moć da izazovu emocije i magiju upravo fizičkim prisustvom glumaca: muškaraca i žena poput nas, čija je „funkcija“ da nam pokažu konflikte i osećanja zajednička svima, i to u najčistijoj formi.
Prema tome, prvo pravilo bi bilo da u potpunosti ispoštujumo ovu magiju: da ne ulazimo ako je predstava već počela (mada ovo naravno i nije dozvoljeno u većini pozorišta). Da se ne došaptavamo sa osobom do nas. Da ne ljuštimo karamele.
U većini pozorišta mesta su numerisana: dobro prekontrolišite svoju ulaznicu tražeći mesto uz pomoć razvodnice. Ako zateknete nekoga na sopstvenom mestu, ljubazno mu to stavite do znanja, pripisujući celu stvar rastresenosti: oni koji idu u pozorište, u najvećem broju slučajeva, vrlo su kulturni ljudi, ili pak rade na tome. Tako da neće biti problem da se nesporazum otkloni.
Ako idete u pozorište u većem broju, rasporedite se tako da muškarci sede do žena.
Ako on sedi na mestu sa kojeg se bolje vidi (recimo da ispred vas sedi vrlo visoka osoba), ustupiće mesto svojoj prijateljici. U pauzi nemojte nikada ostaviti nasamo vašu prijateljicu, šta god da radite u minutima pauze.
Na kraju, nemojte koristiti ni ovu kao ni druge društvene prilike da biste se pravili previše pametni i kritični umesto da budete opušteni i pomirljivi: možemo razmeniti različita mišljenja s nekim a da ne ostavimo utisak kao neko ko o tome zna više. Pogotovo ako to nije tačno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com