Cigarete, cigare i lule oduvek su zahtevale lepo ponašanje, civilizovanost i obostrano poštovanje.
Za neke je dim zadovoljstvo, dok je za druge štetan i smeta im. Zbog toga pušači treba da nastoje da što manje nanose štetu drugima poštujući izvesna pravila.
S legalne tačke gledišta već izvesno vreme pušenje je zabranjeno na mnogim javnim mestima. Sviđalo nam se ovo ili ne, posledica je da pravila nisu više diktirana bontonom. Ne odlučujemo više mi, nego natpis „Zabranjeno pušenje“. I to je sve? Ne baš sasvim.
Prva stvar, kao i u odnosu na bilo koju zabranu, možemo da odlučimo da je poštujemo ili ne; radi se o slobodnom izboru na koji svako od nas ima pravo. Drugo, ponašajte se kako se inače ponašate u privatnom životu (u kući vaših prijatelja prvo biste pitali da li možete da zapalite), znači – nemojte pušiti gde to nije dozvoljeno.
Uzmite u obzir i druge aspekte zabrane. Kao prvo, ne možete baš sve prisutne u datom momentu (na primer na železničkoj stanici) upitati da li im smeta vaša cigareta; drugo, pomislite na čist vazduh kao na estetsku vrednost, na očuvanje lepote jednog nezagađenog mesta, makar to bilo i u najmanjoj mogućoj meri; kao treće, razmislite o tome da treba ukazivati poštovanje prema drugim osobama i ne nametati drugima svoje lične izbore. Kao četvrto, izbegavajte detinjasto ponašanje po kojem su zabrane napravljene da bi se kršile: šta imate od toga?
Jedan savet – izbegavajte stav prostačke netrpeljivosti ako se nađete ispred natpisa na kome piše da je pušenje zabranjeno, da proklinjete, otpuhujete i uključujete druge u diskusiju; utisak koji ostavljate je da ste nezrela osoba, koja se čvrsto drži svojih malih zadovoljstava (psihoanaliza ih je odavno okarakterisala kao „oralna zadovoljstva“ tipična za novorođenčad).
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com