Putovanje u inostranstvo nameće dodatna zadovoljstva i obaveze. Kada upoznajemo jednu zemlju koja je često vrlo različita od naše, ne očekuje se od nas da moramo da poštujemo sva pravila lokalne kulture. Svi su uglavnom popustljivi prema putniku, koji očigledno ne može da zna sve običaje na zemaljskoj kugli.
Postoje dva važna pravila, vezana više za vaš lični stav nego za praktično ponašanje.
Prvo je da ne zaputite u inostranstvo sa stavom da dolazite iz bolje zemlje od one koju posećujete: tako nećete razumeti i nećete moći da cenite ništa od svega onoga što vidite, sretnete, okusite (tipično je za Italijane, na primer, da se uvek žale na tuđu hranu i neprekidno pričaju o picama i pasti).
Što se drugog pravila tiče, treba da se pripremite malo unapred: informišite se što je moguće više o glavnim običajima mesta kuda idete kako biste izbegli ponašanje koje je u vašim očima normalno, ali možda za lokalne žitelje nije. Napravite spisak svega onoga što je tamo nemoguće: na svetu postoji oko 200 nacija, koje su sa svoje strane podeljene prema području, tradiciji, kulturi…. ono što je na jednom mestu simpatično, može biti uvredljivo na nekom drugom.
Na primer, u arapskim zemljama, kada se gostima ponude slatkiši: prvi put treba odbiti, kako ne bismo ostavili utisak da smo došli samo radi jela; drugi put treba prihvatiti; treći put isto tako, kako bismo pokazali da nam zaista prija; četvrti put se odbije, da se ne bismo pokazali kao neko ko nema meru, bilo u jelu, bilo u gošćenju. U istim tim zemljama, potom, očekuje se da gost pri kraju ručka ostavi nešto hrane u tanjiru: to znači da je obilno poslužen tako da mu neće, nakon što je jedva nekako sve pojeo, ponovo napuniti tanjir…
Koliko je god to moguće, držite se sopstvenih običaja i navika, ali vrlo diskretno; i upamtite da ih ne namećete u bilo kojoj prilici (svadba, ples, igre, itd.): pustite i druge da se predstave.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com