Ako ste u prilici da se susretnete sa ljudima druge nacionalnosti, prvo pravilo je ne usmeravati razgovor na opšta mesta stara koliko i svet: poligamija arapske kulture, šveđanke, holandski mlinovi, brazilski fudbal, kineski pirinač, ruski komunizam, američki zapad, indijske krave, engleska flegmatičnost, francuski šampanjac, grčko more, afrička savana, nemački militarizam, uzavreli japanski gradovi, švajcarska čokolada, bugarski špijuni…
Svaka zemlja i, iznad svega, svaki čovek određene nacionalnosti imaju da ponude mnogo više nego što mislimo: postavite se prema vašem starom ili novom poznaniku iz inostranstva kao prema bilo kojem drugom gostu, zainteresujte se za njega, za njegov ukus, ideje i osećanja, kao što biste to učinili sa nekim svojim prijateljem; na taj način će vam on spontano pričati o svojoj zemlji, a ne vi o nekim svojim fiks idejama koje ste stekli.
Za trpezom nemojte mu nuditi loše spravljene specijalitete njegove zemlje, već domaća jela: on i putuje da bi nešto novo upoznao.
I obratite pažnju, ako treba, prethodno se informišite o eventualnim ograničenjima koja nameće njegova kultura i poreklo: muslimani, na primer (većina Arapa, stanovnika Mauritanije, Indonezije i raznih drugih mesta) ne piju alkohol i ne jedu svinjsko meso.
Isto važi i za osobe druge rase. Opšta mesta i, nažalost, negativni (rasisitički) stavovi mogu se čuti na skoro svim geografskim širinama: jednostavno ih izbegavajte, ali pazite da ne odete u drugu krajnost tipa „Prosto obožavam Jevreje“. To je potpuno besmislena izjava, jer svako od nas želi da bude priznat kao osoba sa sopstvenom pričom i stavovima, a ne kao pripadnik jedne šire, neodređene zajednice.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com