Tradicija nervoznih šefova despota, kojima treba laskati sa strahopoštovanjem, ukazati im čast pozivajući ih na večeru ili krštenje naslednika, ponovo je poslednjih godina oživela. Istinu govoreći, situacije i odgovarajuća psihologija ovog tipa verovatno nikada neće izumreti.
Danas je, međutim, opšteprihvaćeno da je autoritet pre stvar međusobnog poverenja i poštovanja svačije uloge nego nadređenosti, odnosno podređenosti.
Persiranje je u ovom slučaju obavezno, iako je moguće da obraćanje sa „ti“, ako poznajete vašeg šefa godinama, ili se radi o mlađem čoveku, zadrži notu poštovanja u poslovnom kontekstu. Bilo kako bilo, bićete na „ti“, samo ako to i svi ostali čine.
Ako pak Vaš šef i dalje shvata svoju ulogu kao niz zapovedničkih i despotskih ponašanja, dovoljno je da sačuvate smirenje i nikada ne date povoda za bezrazložna prepucavanja.
I ono što je najvažnije: nemojte nikada da činite poklone šefovima, izuzev kao kolektiv. Nemojte ih pozivati na porodična slavlja ili večeru. Nemojte od njih tražiti da vam budu kumovi na venčanju. Nemojte im ukazivati preterano poštovanje ili familijarnost ako ih sretnete izvan radnog ambijenta. Svako treba da ostane na svom mestu: to će vas poštedeti pogrešnih odnosa sa šefovima i sa vašim kolegama. A i vašeg šefa, ako se radi o i suviše bliskom odnosu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com