Malo pričamo, malo slušamo: ovo bi trebalo da bude sasvim jasno, ali u realnosti je daleko od istine. Lako je naći ljude koji će satima da Vam pričaju o sebi, a mnogo je teže one koji su spremni da Vas satima slušaju.
Ovo nas navodi na dva razmišljanja: prvo, ne iskušavajte strpljenje onoga ko Vas sluša, jer to čini možda poslednji put, drugo, budite spremni da slušate drugoga.
Umeće slušanja podrazumeva mnogo toga: zadržati zevanje kada Vam se zeva; ne osvrtati se neprekidno oko sebe; truditi se maksimalno da ne upadamo u reč kada je u pitanju nešto važno, a ako želimo da se suprotstavimo, onda to učinimo delikatno. Ne preterujmo sa klimanjem glavom kako bismo pokazali da obraćamo pažnju, ne ubacujmo se svaki čas sa „Naravno!“, „Imaš pravo!“, „Tako je!“; to je pre dokaz da zapravo ne slušamo sagovornika i on će se zbuniti i iznervirati, a neće osetiti krivicu što stavlja Vaše strpljenje na probu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com