Jedna od prvih stvari je da ne trčite zadihano i frenetično u svakom momentu i na svaki povod: ako stvarno postoje osobe koje dolaze samo da bi gledale kako ćete ih ugostiti, nemojte ih ni zvati.
Imajte posebno na umu, u izboru menija, prisustvo vegetarijanaca i makrobiotičara (ovi poslednji ne jedu ni namirnice životinjskog porekla: znači nema ni sira ni jaja!).
Ako vam ovi prave probleme oko organizacije, utešno je to što se obično radi o veoma interesantnim osobama.
Nemojte nikada stavljati mušemu na sto.
Nemojte prvi put pripremati jela neposredno pre nego što će gosti doći na ručak: sve treba već da bude isprobano i spremno.
Nemojte insistirati da se svaki gost dodatno posluži, i to svakim jelom.
Nemojte praviti haos prilikom stavljanja i sklanjanja tanjira: služe se s leve strane gosta, a sklanjaju s desne. Pića se nude s desne, a grlić flaše se okreće da kapi ne bi padale na sto.
Po pravilu, supa se nikada ne nudi po drugi put, a duboki tanjir se nikada ne naginje prema sebi.
Nikada ne služite vino iz staklenog vrča: treba da ostane u flaši, tako da svi vide etiketu. Izuzetak su izuzetno stara vina, kojima je potreban dodir sa kiseonikom kako bi povratila svoj ogroman kvalitet.
Nemojte dočekivati goste niti sedati za sto u papučama.
Nemojte sklanjati tanjire pre nego što svi završe sa jelom.
Nemojte nikako držati televizor uključen: radio i muzika su dozvoljeni, ali ne preglasno, kako ne bi odvlačili pažnju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com