Definisati pravila u jednoj tako širokoj oblasti koja je toliko vezana za lični ukus, za trenutnu modu, potrebu za isticanjem ili neupadljivošću zaista je mukotrpan poduhvat.
Obično se kaže da odelo treba da bude u skladu s okolnostima, generalnim kriterijumima elegancije i odmerenosti; ove reči, posebno danas, zahtevaju pažljivo tumačenje.
I ovde je najvažnije, kao i u drugim situacijama, umeti iskreno sebe proceniti, poznavati sebe same i sopstveni imidž, odrediti pojedine delove odeće, stil i boju u kojima se najprijatnije osećamo (ne radi se samo o tome da „dobro izgledamo“ u tome što nosimo, već da se dobro i osećamo). Treba potom precizno odrediti koja se odeća najbolje uklapa uz naš fizički izgled. I istovremeno da uspemo da unesemo lični ton u svoj način oblačenja, koji bi govorio o nama samima i našem odnosu prema drugima.
Ne mora firmirana odeća, novo odelo, ili savršeno ispeglano (ali svakako ni suprotno: zapušteni i ležerni stil) da nam garantuje eleganciju: stil jedne osobe, njena spontanost, jeste ono što nam daje ukupnu sliku. U tom cilju postoji jedna izreka, još uvek ne preterano popularna, ali svakako istinita, koja kaže da pravi gospodin nosi novo odelo kao da je korišćeno, i obrnuto. Još jedna poučna rečenica Koko Šanel: „Firmirani komad odeće se ne prepoznaje u metrou, već na dvoru.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com