Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju praznik Preobraženje Gospodnje, koji se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika.
Praznik je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor pred apostolima Petrom, Jakovom i Jovanomkada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.
„Njegovo lice zasjalo je kao sunce, a haljine njegove postadoše bele kao sneg“, kaže predanje.
Hristos se sa nekolicinom svojih učenika povukao na molitvu na Tavorsku goru. U jednom momentu se preobrazio, zasjao kao sunce, a uz njega su se pojavili starozavetni proroci Mojsije i Ilija. S nebesa je dopirao jasan glas „ovo je sin moj mili, koji mi je po volji, njega poslušajte“.
Slavi se na istoku od sedmog veka. Zapadna crkva unela ga je u svoj kalendar tek 1457. godine, i to u slavu pobede hrišćanske vojske nad Turcima kod Beograda.
Naime, Janoš Hunjadi, kod nas zvani Sibinjanin Janko, mađarski velikaš, zajedno sa franjevcem Ivanom Kapistranom sprečio je sa vojskom prodor Turaka na sever. Obojica su kratko nakon pobede umrli, prvi u Zemunu, drugi u Iloku.
Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza obogaćena vinom i ribom. Danas se na kraju svete liturgije osvećuje grožđe. Takođe, se ono deli na groblju za pokoj duša mrtvih. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.
Ikona Preobraženja nalazi se obavezno na svakom ikonostasu. Na njoj je predstavljen Hristos na gori, okružen svetlošću, sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.
U narodu postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava. U otvorenim vodama, rekama i moru, ne treba se više kupati. Neke porodice danas slave krsnu slavu.
U narodu postoji verovanje da grožđe ne treba jesti pre Preobraženja. Od tog dana obično prestaju velike vrućine, a noći postaju svežije, pa je i nastala izreka da se od tada „preobražava i gora i voda“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com